Skriveni svet: Verovali ili ne, ali naučnici otkrivaju oko 16.000 novih vrsta godišnje

Švedski prirodnjak Karl fon Line pre oko 300 godina postavio je smeli cilj – identifikovanje i imenovanje svakog organizma na Zemlji. On se danas smatra ocem moderne taksonomije, a tokom svog rada razvio je sistem binomne nomenklature i opisao je više od 10.000 vrsta biljaka i životinja. Od njegovog doba do danas naučnici su nastavili da opisuju nove vrste i otkrivaju biodiverzitet Zemlje, piše EurekAlert!

Studija objavljena u žurnalu Science Advances, koju su vodili stručnjaci Univerziteta u Arizoni, pokazuje da naučnici danas otkrivaju nove vrste brže nego ikad – svake godine više od 16.000 novih vrsta.

Preporučujemo

Ovaj trend ne pokazuje znake usporavanja, a tim koji stoji iza rada predviđa da je biodiverzitet među određenim grupama, kao što su biljke, gljive, paukoliki zglavkari, ribe i vodozemci, bogatiji nego što su naučnici prvobitno mislili.

- Neki naučnici su sugerisali da se tempo opisa novih vrsta usporio i da to ukazuje na to da nam ponestaje novih vrsta za otkrivanje, ali naši rezultati pokazuju suprotno. Zapravo, mi pronalazimo nove vrste bržim tempom nego ikada ranije - rekao je Džon Vins, profesor na Odeljenju za ekologiju i evolucionu biologiju Univerziteta u Arizoni.

Tim je analizirao taksonomsku istoriju oko 2 miliona vrsta, obuhvatajući sve grupe živih organizama. Između 2015. i 2020. godine istraživači su dokumentovali u proseku više od 16.000 novih vrsta svake godine, uključujući više od 10.000 životinja (kojima dominiraju zglavkari i insekti), 2.500 biljaka i 2.000 gljiva.

- Dobra vest je da ova stopa otkrivanja novih vrsta daleko nadmašuje stopu izumiranja vrsta, koju smo procenili na oko 10 godišnje. Ove hiljade novopronađenih vrsta svake godine nisu samo mikroskopski organizmi, već uključuju insekte, biljke, gljive, pa čak i stotine novih kičmenjaka – rekao je Vins ukazujući na još jednu studiju koju je objavio u oktobru.

Naučnici opisuju više vrsta godišnje nego u bilo kom trenutku u istoriji, utvrdili su Vins i njegovi saradnici. Tim je takođe analizirao stope pojavljivanja novih vrsta tokom vremena kako bi predvideo koliko će vrsta biti otkriveno i opisano u budućnosti. Na primer, predvideli su da bi moglo postojati čak 115.000 vrsta riba i 41.000 vrsta vodozemaca, iako je trenutno opisano samo oko 42.000 vrsta riba i 9.000 vrsta vodozemaca. Takođe su procenili da bi konačan broj biljnih vrsta mogao biti preko pola miliona.

- Kao što je rekao čuveni ekolog Robert Mej, kada bi nas vanzemaljci pitali koliko vrsta živi na našoj planeti, ne bismo imali definitivan odgovor. Trenutno znamo za oko 2,5 miliona vrsta, ali stvarni broj bi mogao biti u desetinama ili stotinama miliona, ili čak u niskim milijardama – rekao je Vins.

Za sada naučnici predviđaju da će stopa otkrivanja novih živih bića nastaviti da raste. Na primer, naučnici su do sada identifikovali oko 1,1 milion vrsta insekata, ali mnogi veruju da je stvarni broj negde oko 6 miliona. U prethodnom radu, Vins je sugerisao da bi taj broj mogao biti čak i oko 20 miliona.

- Trenutno se većina novih vrsta identifikuje na osnovu vidljivih osobina. Ali kako se molekularni alati budu poboljšavali, otkrićemo još više kriptičnih vrsta – organizama koji se mogu razlikovati samo na genetskom nivou. Ovo je posebno obećavajuće za otkrivanje jedinstvenih bakterija i gljiva - rekao je Vins i dodao:

- Otkrivanje novih vrsta je važno jer se te vrste ne mogu zaštititi dok se naučno ne opišu. Dokumentacija je prvi korak u očuvanju – ne možemo sačuvati vrstu od izumiranja ako ne znamo da postoji.

Osim toga, otkrivanje novih vrsta doprinosi pronalaženju novih prirodnih proizvoda za dobrobit ljudi. Neki primeri uključuju agoniste GLP-1 receptora, sve popularnije lekove za mršavljenje inspirisane hormonom koji se nalazi kod gila čudovišta (vrsta guštera). Otrovi pauka i zmija, kao i mnoge biljke i gljive, takođe sadrže prirodne proizvode sa potencijalnom medicinskom primenom, uključujući tretmane za bol i rak.

Mnoge vrste imaju adaptacije koje mogu inspirisati ljudske izume, kao što su materijali koji oponašaju stopala gekona koja se izuzetno snažno pripijaju za podlogu, omogućavajući im da se penju uz vertikalne površine.

Istraživači planiraju da mapiraju mesta gde se najčešće pronalaze nove vrste kako bi identifikovali geografske „vruće tačke“ neotkrivenog biodiverziteta. Takođe ih zanima ko vrši ta otkrića i testiraju da li se situacija promenila – od pretežno evropskih naučnika ka istraživačima koji dokumentuju nove vrste u sopstvenim zemljama.

- Iako je Lineova potraga počela pre 300 godina, 15% svih poznatih vrsta otkriveno je u samo poslednjih 20 godina. Mnogo toga ostaje nepoznato, a svako novo otkriće nas približava razumevanju i zaštiti neverovatnog biodiverziteta života na našoj planeti - rekao je Vins.

(Telegraf Nauka/EurekAlert!)