Proučili 616 jezika i utvrdili koji ima najviše reči za sneg, a koji za kišu: Jedna stvar je neočekivana

Jezici predstavljaju prozor u svet ljudi koji ih koriste – odraz su njihovih vrednosti i svakodnevnih iskustava. Zbog toga nije iznenađenje što različiti jezici imaju specifične rečnike. Naučnici su odlučili da u novom istraživanju pokušaju da shvate veze između različitih jezika i koncepta iza njih.

- Istraživači su primetili da mongolski jezik ima mnogo reči povezanih s konjima, da Maori imaju mnogo reči za paprat, dok Japanci imaju mnogo reči povezanih sa ukusom. Neke veze ne iznenađuju, poput te da Nemci imaju više termina povezanih sa pivom ili da Fidžijci imaju mnogo reči za ribu – naveli su u tekstu za The Conversation profesori Univerziteta u Melburnu Čarls Kemp i Jekaterina Vilomova, doktorantkinja tog univerziteta Temulen Kišigsuren i Teri Regijer, profesor Univerziteta Kalifornije u Berkliju.

Preporučujemo

- Korišćenjem računarskih metoda identifikovali smo oblasti vokabulara koje su karakteristične za specifične jezike kako bismo bolje shvatili lingvističke i kulturne varijacije. Testirali smo 163 veze između jezika i koncepta, koji su izvučeni iz literature. Skupili smo digitalne podatke iz 1.574 dvojezična rečnika koji prevode između engleskog i 616 različitih jezika – naveli su oni i dodali:

- Jedan od primera koncepta je reč konj, za koju su najbolje rangirani jezici bili francuski, nemački, kazaški i mongolski. To znači da su ovi rečnici imali više reči za konje ili povezanih sa konjima. Naši rezultati pokazuju ono što su ranije naglašavali istraživači, da hindi jezik ima mnogo reči povezanih s ljubavlju, a japanski sa obavezama i dužnošću.

- Posebno smo bili zainteresovani za testiranje tvrdnje da inuitski jezici imaju mnogo reči za sneg. Ova tvrdnja je mnogo puta bila izvrtana i preuveličavana, a neki su je čak i odbacili kao „veliku eskimsku jezičku prevaru“. Ali naši rezultati pokazuju da je inuitski relnik za sneg zaista izvanredan. Od 616 jezika najviše reči za sneg imao je istočni kanadski inuktitut, a za njima zapadni kanadski inuktitut i severnoaljaski inupijatski – napisali su autori.

Kako se navodi, uz jezike sa Aljaske, dosta reči za sneg imali su i japanski i škotski.

- Iako su najviše reči za sneg imali jezici koji se govore u snežnim oblastima, to nije bio slučaj sa kišom. Na primer, Južna Afrika ima osrednje količine padavina, ali jezici iz ove države imaju najviše reči za kišu. Možda zato što je, za razliku od snega, kiša važna za ljudsko preživljavanje, što znači da ljudi govore o njoj i kada je nema – objasnili su autori.

Kako kažu, njihovo istraživanje ima ograničenja, a postoji i opasnost od razvijanja negativnih stereotipa. Studija je objavljena u žurnalu PNAS.

(Telegraf Nauka/The Conversation)