Otkriće vanzemaljaca je pitanje trenutka: Naučnici sve intenzivnije tragaju za životom u svemiru

Foto: NASA, CSA, ESA, J. Olmsted (STScI), Science: N. Madhusudhan (Cambridge University)

Mnogi astronomi se više ne pitaju da li postoji život van Zemlje, njihovo pitanje sada je – kada ćemo ga pronaći? Mnogi su optimisti da je otkrivanje života u svemiru nešto što će se dogoditi tokom naših života i to najverovatnije u roku od nekoliko godina, piše BBC. Jedan naučnik, koji vodi misiju do Jupitera, ide toliko daleko da je rekao da bi se iznenadio kada ne bi bilo života na jednom od njegovih zaleđenih satelita.

Preporučujemo

Svemirski teleskop Džejms Veb američke agencije NASA nedavno je otkrio moguće tragove života van Sunčevog sistema – dimetil-sulfid na planeti K2-18b, a očekuje se još sličnih otkrića. Mnogo je misija koje se bave baš time, a mnoge će uskoro početi.

Van Sunčevog sistema

- Živimo u beskonačnom svemiru, sa bezbroj zvezda i planeta. I očigledno je mnogima od nas da nije moguće da smo mi jedina inteligentna bića u svemiru: Konačno imamo tehnologiju i kapacitete koji mogu da nam pomognu u odgovoru na pitanje da li smo sami u svemiru – rekla je za BBC prof. Ketrin Hejmans, članica Škotskog kraljevskog astronomskog društva.

Teleskopi su sada sposobni da analiziraju atmosfere planeta koje kruže oko udaljenih zvezda, ali i da traže hemijske elemente koje, bar na Zemlji, mogu da proizvedu samo živi organizmi.

“We now have the technology and the capability to answer the question of whether we are alone in the cosmos”. How scientists are searching for life in the Universe. By @BBCPallab https://t.co/4DseuV7rXw— Paul Rincon (@rincon_p) September 30, 2023

Prva takva otkrivena je ovog meseca. Na K218b, udaljenoj 120 svetlosnih godina od Zemlje, otkriven je trag gasa koji proizvode sitni morski organizmi.

Planeta se nalazi i u takozvanoj „zoni Zlatokose“, na dobrom rastojanju od zvezde da nije ni prehladna, ni pretopla, već može imati vodu u tečnom stanju, što se smatra ključnim za razvoj života. Biće potrebno oko godinu dana da naučnici budu sigurni u svoje pretpostavke.

Profesor Niku Madhusudhan, vođa te studije i član Instituta za astronomiju na Kembridžu, rekao je za BBC da ako to bude potvrđeno, radikalno će biti promenjen način na koji razmišljamo o potrazi za životom u svemiru.

- Ako otkrijemo znak života na prvoj planeti koju proučavamo, to će podići mogućnost života u svemiru – rekao je on.

Kako je dodao, smatra da će u narednih pet godina doći do velike transformacije u našem shvatanju života u svemiru.

Ako njegov tim ne otkrije znakove života na K1-18b, ima još 10 planeta u „zoni Zlatokose“ na njihovoj listi, a možda ih je i mnogo više. Problem je što je većina planeta koje trenutno možemo da vidimo najmanje dva puta veća od Zemlje.

- Čak i ako ne nađemo ništa, to nam daje dovoljno znanja o mogućnostima života na takvim planetama – rekao je Madhusudhan.

U Sunčevom sistemu

Jupiterov satelit Evropa... Foto: NASA/JPL-Caltech/SwRI/MSSS via C / Zuma Press / Profimedia

Njegov projekat bavi se potragom za životom daleko u svemiru, neki drugi to rade mnogo bliže – u našem Sunčevom sistemu. Mnogi naučnici smatraju da postoji velika mogućnost postojanja života na Evropi, Jupiterovom satelitu. Evropa je ledeni svet, ali ima okeane vode ispod ledenog pokrivača. Početkom sledeće decenije do tog satelita trebalo bi da stignu letelice Clipper američke agencije NASA i Juice (Istraživač Jupiterovih ledenih satelita) Evropske svemirske agencije (ESA).

- Bila bih iznenađena ako ne bi bilo života na jednom od Jupiterovih ledenih satelita – rekla je 2012. prof. Mišel Doerti, koja vodi evropsku misiju.

NASA se sprema da pošalje letelicu i na jedan od Saturnovih satelita, Titan. To je egzotičan svet sa jezerima i oblacima od hemikalija bogatih ugljenikom. Sa vodom, sve ove hemikalije, navodi BBC, mogle bi da budu neophodan sastojak za život.

Mars je trenutno previše negostoljubiv za život, ali astrobiolozi veruju da je ta planeta nekad imala gustu atmosferu i okeane neophodne za žive organizme. Rover Perseverans agencije NASA trenutno skuplja uzorke sa kratera u kome je nekad bila reka. Posebna misija u narednoj deceniji doneće na zemlju kamenje koje će biti ispitano da se utvrdi ima li mikrofosila u njima.

Signali iz daljine

Teleskop Aresibo do isključenja učestvovao u projektu SETI... Foto: Ricardo ARDUENGO / AFP / Profimedia

Osim toga, neki naučnici smatraju da nije naučna fantastika tragati za radio signalima sa dalekih svetovima, što se i radi u institutu Potraga za vanzemaljskim oblicima života (SETI)

- Potraga za signalom iz svemira je najnategnutija metoda od svih postojećih pristupa. A li mogao bi biti najjasniji i mogao bi da se dogodi u bilo kom trenutku. Zamislite da se uhvati signal koji možemo zaista da razumemo – rekla je za BBC dr Natali Kabrol, direktorka Centra za istraživanje života u svemiu Karl Sagan pri SETI-ju.

Pre 30 godina, nije postojao nijedan dokaz da postoje planete van Sunčevog sistema. Sada je otkriveno više od 5.000 njih, koje astronomi i astrobiolozi detaljno proučavaju.

- Ako otkrijemo tragove života u svemiru, biće to revolucija u nauci i doneće ogromnu promenu u načinu na koji čovečanstvo glada sebe i svoje mesto u svemiru – rekao je dr Sabhadžit Sarker, profesor Univerziteta u Kardifu i član tima koji proučava K2-18b.

(Telegraf Nauka/BBC)