Sve zbog kamuflaže: Ova stvorenja i dalje evoluiraju kako bi „nestala“ u drveću
Insekti grančice ili Phasmatodea nastavljaju da evoluiraju tako da imaju iste čudne delove tela iznova i iznova, otkrili su naučnici. Ovaj evolucioni plan omogućio je naučnicima da predvide kako će se ovi insekti razvijati da bi mogli da „nestanu“ u drveću, piše LiveScience.
Istraživači su identifikovali samo 20 različitih tipova tela više stotina različitih vrsta insekata grančica koji su evoluirali razdvojeno jedni od drugih. Ovi tipovi tela uključuju insekte sa osobinama nalik jastozima, one koji se utope u drvo i imaju jake vilice.
Preporučujemo
Novo otkriće menja udžbenike biologije: Evolucija genetskog koda nije tekla kako se do sada verovalo
Šokantno otkriće: Veverice postaju mesožderi, napravile su pokolj među sirotim voluharicama!
Isti tipovi tela pojavljuju se širom planete jer su mnogi insekti iz loze insekata grančica kolonizovali slična okruženja širom sveta i bile su im potrebne iste osobine da u tom okruženju prežive. Ove sličnosti omogućuju naučnicima da predvide evoluciju insekata grančica, pokazala je nova studija objavljena studija u žurnalu PNAS.
- Ono što ovde proučavamo je predvidivost evolucije. Kao imate sličnu lozu koja se naseli u slično okruženje, moguće je predvideti kako će se sve razvijati – rekao je za LiveScience Romejn Bojso, postdoktorand sa Univerziteta u Lozani.
Kada različiti organizmi razviju slične osobine, to se naziva konvergentnom evolucijom. To je otkriveno u ranijim istraživanjima. Tako je studija iz 2008. pokazala da je Dryococelus australis iz Australije nezavisno razvio iste osobine kao Erycantha sa Nove Gvineje.
Međutim, Bojso je primetio da niko nije sproveo veliku studiju o konvergentnoj evoluciji više loza insekata grančica. Da bi to uradio, on i njegov tim su izmerili i uporedili karakteristike 1.359 insekata grančica iz 212 vrsta.
Otkrili su da postoji 20 tipova tela, od 21, koji su evoluirali najmanje dvaput u različitim regionima. Ključ je bilo okruženje jer se ovi insekti razvijaju da se kamufliraju.
- Imaju tendenciju da prate istu putanju. To je verovatno povezano sa činjenicom da su genetski slični, pa je moguće da isti geni i mehanizmi učestvuju u oblikovanju bliskih vrsta – rekao je Bojso.
(Telegraf Nauka/LiveScience)