Nova studija dovodi u pitanje decenijama staru teoriju brze evolucije

Statistički „šum“, a ne biološke razlike, možda je objašnjenje zašto se čini da je evolucija brža u kraćim vremenskim okvirima.

Decenijama istraživači primećuju da tempo evolucije ima tendenciju ubrzanja tokom kraćih vremenskih perioda, poput pet miliona godina naspram pedeset miliona godina.

Ova generalna tendencija ukazuje da su „mlađe“ grupe organizama, u evolucionom smislu, sklonije većim stopama specijacije, ekstinkcije i evolucije telesne veličine, među drugim razlikama naspram starijih grupa.

Preporučujemo

Izgleda da se evolucioni procesi odvijaju na različitim vremenskim skalama, zbog čega je možda potrebna nova teorija koja povezuje mikroevoluciju i makroevoluciju. Zašto?

Neka nova vrsta može naseliti neki novi niz ostrva, stvarajući veću varijaciju dok se širi u nove kutke. Neki asteroid može pogoditi Zemlju, povećavajući stope ekstinkcije. Možda vrste evoluiraju do nekog „optimalnog“ nivoa i onda ostaju iste.

Novo objašnjenje: Statistički „šum“

Biolozi sa Univerziteta Tenesija i Univerziteta Arkanzasa kažu da su primenjujući novi statistički pristup otkrili da taj „šum“ koji je nezavisan od vremena, često smatran nebitnim, stvara varljiv hiperbolični obrazac zbog kojeg se čini da se evolucione stope povećavaju tokom kraćih vremenskih okvira, a zapravo nije tako.

Drugačije rečeno, nalazi sugerišu da izgleda da manje, mlađe grupe organizama evoluiraju brže ne zbog suštinskih svojstava, već zbog statističkog „šuma“.

Studija kombinuje matematiku, statistiku i biologiju da bi pokazala da dugotrajni hiperbolični obrazac predstavlja anomaliju pošto ne uzima u obzir činjenicu da su sve vrste na Zemlji definisane u istoj meri i svojim posebnim odlikama i varijacijom koja postoji u tim odlikama.

Opšteprihvaćeni princip u nauci jeste da najjednostavnije moguće objašnjenje koje je u skladu sa podacima obično jeste istinito. Evolucija koja se odigrava na potpuno različitim vremenskim skalama je mnogo manje verovatna nego „šum“ u brojevima.

Na kraju, studija ističe da je bitno uzeti u obzir inherentne predrasude i greške u interpretaciji obrazaca biodiverziteta u i plitkim i u dubokim vremenskim razmerama.

Autori primećuju da bi njihovi rezultati mogli biti uznemirujući. Obrazac koji je mogao dovesti do hiljada radova sa vrlo zanimljivim biološkim hipotezama može se objasniti kao lažni dodatak.

Međutim, to je zapravo napredak. Biologija je puna misterija – istinsko rešavanje jedne omogućava prelaz na drugu. Ima još mnogo pitanja u pogledu bioloških stopa, ali trenutnu paradigmu konstruisanja stopa protiv vremena verovatno bi trebalo okončati.

(Telegraf Nauka/SciTech Daily)