Snimci iz svemira otkrili nešto neverovatno ispod najveće ledene mase na Zemlji

Skrivena ispod najveće ledene mase na Zemlji, stotine subglacijalnih ili podledničkih jezera čine ključni deo Antarktičke ledene strukture, utičući na kretanje i stabilnost glečera, a posledično i na globalni porast nivoa mora, saopštila je Evropska svemirska agencija (ESA).

Zahvaljujući deceniji podataka sa satelita CryoSat Evropske svemirske agencije, istraživači su identifikovali 85 ranije nepoznatih jezera nekoliko kilometara ispod zaleđene površine koja okružuje Južni pol. Ovo povećava broj poznatih aktivnih subglacijalnih jezera ispod Antarktika za više od polovine, na 231.

Preporučujemo

Istraživanje, objavljeno u Nature Communications, je značajno jer aktivna subglacijalna jezera, koja se ciklično prazne i pune, nude retki uvid u to šta se dešava daleko ispod površine, u bazi ledenog pokrivača. Istraživanje je takođe identifikovalo nove drenažne puteve ispod ledenog pokrivača, uključujući pet međusobno povezanih subglacijalnih jezerskih mreža.

Vodeći autor studije Sali Vilson, doktorantkinja na Univerzitetu u Lidsu, objasnila je da je ono što znamo o subglacijalnim jezerima i protoku vode ograničeno jer su zakopani pod stotinama metara leda.

- Neverovatno je teško posmatrati događaje punjenja i pražnjenja subglacijalnih jezera u ovim uslovima, pogotovo jer im je potrebno nekoliko meseci ili godina da se napune i isprazne. Pre naše studije, širom sveta je posmatrano samo 36 kompletnih ciklusa, od početka subglacijalnog punjenja do kraja pražnjenja. Mi smo posmatrali još 12 kompletnih događaja punjenja-pražnjenja, čime je ukupan broj porastao na 48 – navela je ona.

Upravo su ovde sateliti mogli da doprinesu vrednim podacima istraživanju. Zapažanja misije CryoSat, koja je pokrenuta 2010, uspela su da proizvedu skup podataka koji obuhvata period od 2010. do 2020.

Satelit CryoSat, deo programa FutureEO ESA, meri debljinu polarnog morskog leda i prati promene u visini ledenih pokrivača iznad Grenlanda i Antarktika, kao i glečera širom sveta. Njegov glavni instrument je radarski altimetar, koji može detektovati sitne varijacije u visini površine leda, kao i meriti visinu površine mora. Koristeći deceniju posmatranja sa CryoSat-a, istraživači su detektovali lokalizovane promene u visini Antarktičke ledene površine, koja se podiže i spušta dok se jezera pune i prazne u bazi ledenog pokrivača. Tada su mogli da detektuju i mapiraju subglacijalna jezera i prate njihove cikluse punjenja i pražnjenja tokom vremena.

- Bilo je fascinantno otkriti da se površine subglacijalnih jezera mogu menjati tokom različitih ciklusa punjenja ili pražnjenja. Ovo pokazuje da je antarktička subglacijalna hidrologija mnogo dinamičnija nego što se ranije mislilo, tako da moramo nastaviti da pratimo ova jezera kako se budu razvijala u budućnosti – rekla je Ana Hog, koautorka studije i profesorka Univerziteta u Lidsu.

Ona je objasnila da su ovakva posmatranja vitalna za razumevanje strukturne dinamike ledenih ploča i kako one utiču na okean oko sebe

- Numerički modeli koje trenutno koristimo za projektovanje doprinosa celokupnih ledenih ploča porastu nivoa mora ne uključuju subglacijalnu hidrologiju. Ovi novi skupovi podataka o lokacijama subglacijalnih jezera, njihovim opsezima i vremenskim serijama promena, biće korišćeni za razvoj našeg razumevanja procesa koji pokreću tok vode ispod Antarktika – objasila je.

(Telegraf Nauka/ESA)