Zašto su neki pauci otrovniji od drugih? Istraživanje konačno otkrilo razlog - sve zavisi od jedne navike

Neki pauci imaju otrov mnogo jači od drugih. Nova studija istraživača sa Univerziteta u Golveju konačno је otkrilа zašto.

Analizirajući otrove više od 70 različitih vrsta pauka, tim je istraživao da li faktori kao što su veličina tela, vrsta plena i način lova, uključujući i korišćenje mreža, mogu objasniti velike varijacije u jačini otrova.

Preporučujemo

Istraživanje je objavljeno u Biology Letters, saopštio je Univerzitet u Golveju, u Irskoj.

Iako su pauci ozloglašeni među mnogima, stvarni efekti ujeda mogu se dramatično razlikovati u zavisnosti od vrste. Na primer, ujed brazilskog lutajućeg pauka može dovesti do ozbiljnih medicinskih komplikacija, dok otrov džinovskog kućnog pauka obično ne predstavlja pretnju za ljude. Zbog svega toga postavlja se pitanje: šta uzrokuje takve razlike u jačini otrova?

Istraživači su otkrili da je ishrana jedan od najvažnijih faktora koji utiču na jačinu otrova pauka.

Otkrili su da su otrovi specifični za plen, što znači da ako pauk prvenstveno lovi insekte, njegov otrov će verovatno biti posebno efikasan u ubijanju insekata uopšte, kao što su zrikavci i muve, ali daleko manje efikasan protiv drugog plena koji nisu insekti, poput malih sisara.

- Naši rezultati pokazuju da su se otrovi kod pauka razvili tako da budu posebno jaki kada se testiraju na životinjama u njihovoj ishrani. Ovo može objasniti zašto vrste za koje je poznato da povremeno love male sisare, kao što su brazilski lutajući pauk ili crna udovica, imaju otrove koji mogu izazvati medicinski značajne posledice kod nas ljudi, dok su vrste koje love samo beskičmenjake, kao što je džinovski kućni pauk, razvile otrove koji ciljaju fiziologiju beskičmenjaka, a ne našu, i predstavljaju malu pretnju za nas – rekao je dr Kit Lajons sa Univerziteta u Golveju i glavni autor studije.

- Pretpostavljali smo da će pauci koji love mrežom imati slabije otrove jer su se možda razvili tako da se više oslanjaju na svoje mreže za imobilizaciju plena. Iznenađujuće, nismo pronašli vezu između korišćenja mreže i jačine otrova, što sugeriše da su mreže verovatno važne za obuzdavanje plena kod pauka koji love mrežom, bez obzira na to koliko je njihov otrov smrtonosan – rekao je dr Kevin Hili, šef Laboratorije za makroekologiju na Univerzitetu u Golveju.

On dodaje da ova studija pomaže u razumevanju evolucije otrova pauka i doprinosi boljem shvatanju toga zašto neke vrste pauka, kao što je plemenita lažna udovica, postaju invazivne vrste u nekim delovima sveta, ili kako neki otrovi mogu biti od posebnog interesa za buduća otkrića lekova ili razvoj insekticida specifičnih za štetočine, a bezbednih za oprašivače.

(Telegraf Nauka/University of Galway)