Nevada: Klimatsko svedočanstvo iz pećine staro 580.000 godina je slika današnje krize

Malo je slučajeva da u nauci dođe do otkrića koje odmah menja našu perspektivu. Nova studija iz udaljene pećine u Nevadi čini upravo to.

Istraživači sa Državnog univerziteta Oregon izvadili su kalcitno jezgro koje čuva 580.000 godina klimatske istorije, a obrasci zarobljeni u tom kamenu izgledaju jezivo relevantni za ono što jugozapad Sjedinjenih Američkih Država trenutno doživljava.

Preporučujemo

Zapanjujuće je koliko prošlost liči na našu sadašnjost, kažu istraživači.

Otkriveno svedočanstvo pokazuje oscilacije između hladnih, vlažnih perioda i vrelih, sušnih perioda – promene toliko drastične da su se čitavi ekosistemi transformisali. I te transformacije su se često dešavale mnogo brže nego što većina ljudi zamišlja.

Skrivena klimatska arhiva ispod Nevade

Duboko u pustinji nalazi se Đavolja rupa, pećina jedva pristupačna bez specijalne ronilačke opreme. Za razliku od jezgara leda sa Antarktika ili Grenlanda, ova pustinjska pećina je u regionu gde klimatske arhive gotovo nikada ne prežive.

Velika vrućina obično uništava prirodna svedočanstva, ali ovaj specifični sistem, kalcitna naslaga sporo formirana ispod površine vode, očuvala je redak, neprekidan vremenski niz promene životne sredine.

Naučnici su izvukli kalcitno jezgro od jednog metra, u suštini klimatsku vremensku kapsulu. Taj komad minerala sadrži podatke o promeni klime tokom pola miliona godina.

Geologija pećine je toliko stabilna da svaki tanki sloj unutar kalcita precizno odražava stanje vode u svom dobu, omogućavajući istraživačima da rekonstruišu promene padavina, nivoa podzemnih voda i vegetacije mnogo više nego što pisana ili arheološka svedočanstva mogu pokazati.

Ledena doba, topla doba i drastične oscilacije

Vremenska linija proizašla iz ovog jezgra uopšte nije blaga. Nevada je oscilovala između dva ekstrema: glacijalnih perioda – hladnijih, vlažnijih i zelenijih, i interglacijalnih perioda – toplijih, sušnijih, sa ozbiljnim nedostatkom vode.

"Ono što vidimo u ovom vremenskom rasponu su glacijalni periodi, kad je Nevada bila hladnija i vlažnija, praćeni interglacijalnim periodima, kad je Nevada bila vruća i suva, kao danas", kažu istraživači.

Tokom hladnijih doba, akviferi su rasli, vegetacija se širila, a region je podržavao bogatiji živi svet. Međutim, tokom toplih interglacijalnih perioda, naročito na polovini, nivoi podzemnih voda su znatno opadali, a biljni svet je propadao.

Današnji jugozapad SAD nestabilno zavisi od podzemnih voda. Istorija pokazuje da, kad voda padne ispod određenog nivoa, priroda ne ublažava pad. Vegetacija uveliko propada, a oporavak traje mnogo duže nego propadanje.

Pomak u putanjama oluja

Jedan od najfascinantnijih delova ovog istraživanja je dokaz o promenljivim obrascima oluja. Danas, vlažne pacifičke oluje uglavnom pogađaju pacifički severozapad. Međutim, tokom prošlih ledenih doba, taj olujni pojas se pomerao na jug, donoseći znatne padavine u Veliki basen.

Ovo znači da je vodno bogatstvo Nevade zavisilo ne samo od lokalnih temperatura, već i od globalnog položaja atmosfernih reka i pacifičkih olujnih sistema, što naučnici ponovo pažljivo prate dok današnja sve toplija atmosfera menja putanje oluja širom severne hemisfere.

Studija naglašava da se podzemne vode, padavine i temperature ne mogu posmatrati zasebno. One međusobno reaguju na složene, često nagle načine. U prošlosti, kad su se olujni pojasevi pomerali na sever ili jug, čitavi regioni su se u okviru geološki kratkih perioda prebacivali iz vlažnog u sušni režim.

Kolaps podzemnih voda: Tačka bez povratka

Najalarmantniji nalaz odnosi se na oštar pad nivoa podzemnih voda tokom interglacijalnih toplih faza. Studija pokazuje da je, kad su temperature dostigle određeni nivo, dostupnost podzemnih voda brzo opala, nakon toga je usledilo drastično propadanje vegetacije.

"Usred tih interglacijalnih perioda, nivoi dostupnih podzemnih voda su oštro opadali i vegetacija je naglo propadala", kažu istraživači.

Ovaj obrazac liči na ono što se danas već dešava u delovima jugozapada SAD: opadanje nivoa akvifera, rekordni toplotni talasi, smanjenje biljnog pokrivača, povećana ranjivost na šumske požare.

Svedočanstva iz pećine pokazuje da ovo nisu izolovani događaji; oni su deo dugog istorijskog obrasca izazvanog zagrevanjem.

Istraživači izbegavaju sugerisanje da će se moderni uslovi odvijati tačno kao u prošlosti. Međutim, šira poruka je jasna: toplota vlada; voda nestaje; ekosistemi se muče.

Jugozapad SAD danas doživljava neke od najbrže rastućih temperatura u Sjedinjenim Državama i uslove dugoročne megasuše. Akviferi opadaju brže nego što mogu da se obnove i sve su veći sporovi oko vode između država i gradova.

Nalazi iz pećine u Nevadi ne predviđaju specifične vremenske putanje, ali jasno pokazuju da jugozapad ulazi u situaciju koja se u prošlosti poklapala sa vrlo brzim ekološkim stresom.

Ovo otkriće je moćno jer se ne oslanja na kompjuterske modele ili projekcije. U pitanju je fizički zapis o tome šta se zapravo dogodilo kad je region bio zagrejan u prošlosti. I u tom zapisu, znaci upozorenja se ponavljaju uvek iznova.

Prozor u prošlost i ogledalo za sadašnjost

Ova klimatska arhiva od 580.000 godina predstavlja više od naučnog kurioziteta. To je podsetnik da je jugozapad oduvek osetljiv na temperaturne promene, mnogo osetljiviji nego što mnogi ljudi pretpostavljaju. Kad bi se region zagrejao u prošlosti, voda bi brzo nestajala i ekosistemi bi se reorganizovali.

Današnje zagrevanje se dešava brže nego većina tih drevnih tranzicija. Ako nam svedočanstvo iz pećine u Nevadi nešto govori, to je da se – kad opadanje podzemnih voda dostigne kritičnu tačku – posledice teško mogu popraviti.

Ova studija produbljuje naše razumevanje paleoklime, ali takođe ističe značaj trenutne situacije. Sugeriše da bi vreme za zaštitu vodnih resursa jugozapada, kao i zajednica i ekosistema koji zavise od njih, moglo biti manje nego što mislimo.

Prošlost se možda neće ponoviti baš na isti način, ali nam ova pećina pokazuje scenario koji priroda često sledi.

(Telegraf Nauka/NCHstats)