„Katastrofa je bliže nego što mislimo“: Društvo bi moglo da izgubi sposobnost odgovora na klimatske šokove

Ljudska društva bi mogla izgubiti sposobnost da odgovore na pogoršanje klimatskih promena, upozorili su naučnici. Kako se očekuje da globalno zagrevanje premaši 1,5 stepeni iznad predindustrijskog nivoa, kao i da je u toku rekordni klimatski fenomen El Ninjo, stručnjaci kažu da bi katastrofalni scenario „Zemlje u stakleniku“ (Hothouse Earth) mogao biti bliži nego što mislimo, saopštio je Univerzitet u Ekseteru.

Oni tvrde da su eskalirajuće promene životne sredine samo polovina priče – jer bi te promene takođe mogle da „izbace iz koloseka“ našu sposobnost da smanjimo emisije i da se prilagodimo.

Preporučujemo

Istraživači sa Univerziteta u Ekseteru i Inicijative za strateške klimatske rizike (SCRI) navode da bi „rizik od izbacivanja iz koloseka“ trebalo uključiti u klimatske politike kako bi se osiguralo da čovečanstvo zadrži sposobnost delovanja.

- Iako klimatski modeli trenutno ne predviđaju scenario „staklenika“, prelomne tačke u sistemu Zemlje - poput topljenja ledenih pokrivača i odumiranja amazonske prašume - mogle bi stvoriti kaskadu ubrzanih promena - rekao je dr Džejms Dajk (James Dyke) sa Univerziteta u Ekseteru, i dodao:

- Postojeće analize se obično fokusiraju na to kako prirodni sistemi reaguju na pritiske, uključujući emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali mi tvrdimo da se time zanemaruje društvena dimenzija. Pogoršanje klimatskih šokova trebalo bi da dovede do snažnije klimatske akcije, ali umesto toga, oni bi mogli oslabiti naše društvene, političke i ekonomske kapacitete za reagovanje. Kako je planeta pod sve većim pritiskom, smatramo da je očuvanje i proširivanje ovih kolektivnih kapaciteta od ključnog značaja.

Autori upozoravaju da je poverenje i institucije daleko lakše uništiti nego ponovo izgraditi, pa bi prag za prelazak u stanje „Zemlje u stakleniku“ mogao biti bliži nego što to fizički pokazatelji sugerišu.

- Kada govorimo o klimatskoj otpornosti, obično mislimo na stvari kao što su energetske mreže i transportna infrastruktura, ali mi zavisimo i od društvenih institucija koje čine temelj naših složenih društava - rekao je Lori Lejborn (Laurie Laybourn) iz SCRI-ja i sa Univerziteta u Ekseteru i dodao:

- Društvene pretnje su uglavnom izostajale iz procena klimatskih rizika i politika. Tvrdimo da društvena, politička i ekonomska otpornost moraju biti u samom središtu novih pristupa stvarnosti koja se odvija pred nama.

Pojam „Zemlja u stakleniku“ odnosi se na globalno zagrevanje veće od 5 stepeni u odnosu na predindustrijski nivo, sa ekstremnim posledicama kao što su dugotrajne suše i toplotni talasi, propadanje useva i dramatičan porast nivoa mora.

Rad identifikuje rizike podstaknute klimom, uključujući dužničke „spirale propasti“, političku fragmentaciju, rast vojnih izdataka i pad međunarodne pomoći, a sve to bi moglo oslabiti brigu o životnoj sredini.

Autori pozivaju na kreiranje politika koje mogu da izdrže pritisak koji donosi sve haotičnija klima. One bi trebalo istovremeno da štite stanovništvo i smanjuju emisije, tako da mere koje društva preduzimaju kako bi se zaštitila od simptoma klimatskih promena ujedno ubrzaju i delovanje na njihove uzroke.

- Već vidimo kako pogoršanje klimatskih promena može naštetiti ekonomijama i polarizovati društva. Moramo identifikovati i ograničiti rizike od „izbacivanja iz koloseka“ i odbaciti ideju da će doći dan kada više neće biti važno šta radimo – rekao je dr Džesi Abrams (Jesse Abrams) iz tima Green Futures Solutions sa Univerziteta u Ekseteru.

Naučni rad objavljen je u Environmental Research Letters.

(Telegraf Nauka/University of Exeter News)