Ribe u Marijanskom rovu imaju iste, specifične mutacije usled životne sredine

Dubokomorske ribe prilagođavaju se na neke od najekstremnijih uslova na Zemlji. Novo istraživanje koje analizira njihovu evoluciju otkriva istu mutaciju širom ribljih vrsta koje su evoluirale u različitim vremenskim okvirima – zajedno sa zagađivačima koje su proizveli ljudi.

Naučnici su takođe otkrili industrijske hemikalije u ribama i terenu Marijanskog rova, što znači da zagađivači koje su proizveli ljudi mogu da stignu u neke od najdubljih oblasti na Zemlji.

Preporučujemo

Ribe u dubokom moru razvile su specijalne adaptacije radi preživljavanja ekstremnog pritiska, niskih temporatura i skoro potpune tame. Te vrste se adaptiraju na ekstremne uslove putem specijalnih skeletnih struktura, izmenjenih cirkadijalnih ritmova i vida koji je izuzetno podešen za nizak nivo svetlosti, ili se oslanjaju na druga čula.

Istraživači su u novoj studiji analizirali DNK 11 riba, uključujući puž-ribe, ribe-jegulje i ribe-guštere koje žive u hadalnoj zoni, na dubini od 6.000 metara i više, kako bi bolje razumeli njihovu evoluciju u tako ekstremnih uslovima.

Pomoću podmornica sa posadom i teledirigovanih vozila sakupljeni su uzorci iz dubine od oko 1.200 do 7.700 metara u Marijanskom rovu u Pacifiku i drugim rovovima u Indijskom okeanu.

Prateći evoluciju dubokomorskih riba, istraživači su otkrili da je osam loza ribljih vrsta koje su proučavane stiglo u duboko more u različitim periodima: najranije verovatno početkom krede (pre oko 145 miliona godina), a ostale tokom paleogena (pre 66 do 23 miliona godina) i neke vrste tek u neogenu (pre 23 do 2,6 miliona godina).

Uprkos različitim vremenskim okvirima naseljavanja dubokog mora, sve izučavane ribe koje žive ispod 3.000 metara dubine imaju isti tip mutacije u genu Rtf1, koji kontroliše kodiranje i ekspresiju DNK. Ova mutacija se desila barem devet puta širom dubokomorskih ribljih loza ispod 3.000 metara, kaže Kun Vang, ekolog sa Severozapadnog politehničkog univerziteta.

To znači da su sve ove ribe razvile istu mutaciju posebno, usled iste životne sredine u dubokom moru, a ne usled nekog zajedničkog evolucionog pretka, što pokazuje koliko snažno uslovi dubokog mora oblikuju biologiju ovih vrsta.

Studija pokazuje da su ribe u dubokom moru, uprkos poreklu iz vrlo različitih grana ribljeg drveta života, razvile slične genetske adaptacije radi opstanka u surovoj životnoj sredini dubokog okeana.

To je primer konvergentne evolucije, kad vrste koje nisu bliske nezavisno razviju slične odlike reagujući na slične uslove. To je podsetnik da evolucija često iznova koristi isti ograničeni skup rešenja prilikom suočavanja sa sličnim izazovima.

Istraživači su takođe pronašli zagađivače koje su proizveli ljudi u Marijanskom rovu i Filipinskom rovu. Polihlorovani bifenili (PCB) – štetne hemikalije korišćene u električnim uređajima i opremi dok nisu zabranjene u 1970-im – kontaminirale su tkiva jetre hadalnih puž-riba.

Visoke koncentracije PCB i polibromovanih difenil etara (PBDE), hemikalija otpornih na vatru koje su korišćene u proizvodima za široku upotrebu dok nisu izgubile popularnost početkom 2000-ih, takođe su pronađene u uzorcima sedimenata izvučenih sa dubine veće od 10.000 metara u Marijanskom rovu.

Ranije istraživanje je takođe otkrilo hemijske zagađivače u Marijanskom rovu, kao i mikroplastiku u dubokom moru. Novi nalazi dalje otkrivaju uticaj aktivnosti čoveka čak i u ovom ekosistemu koji je toliko udaljen od ljudskog života.

(Telegraf Nauka/Live Science)