Ne lovci, već kolekcionari: Kost koja osporava teoriju da su ljudi istrebili australijsku megafaunu

Novo istraživanje sa Univerziteta Novog Južnog Velsa dovodi u pitanje ideju da su starosedeoci lovili australijsku megafaunu do istrebljenja, sugerišući da su bili sakupljači fosila.

Istraživanje se fokusira na fosilizovanu tibiju (kost donjeg dela noge) sad izumrlog džinovskog kengura iz potporodice Sthenurinae. Kost je pronađena u Mamutskoj pećini na jugozapadu Australije otprilike u vreme Prvog svetskog rata, a kasnije je utvrđeno da predstavlja čvrst dokaz da su australijski starosedeoci lovili megafaunu.

Preporučujemo

Paleontolog Majk Arčer bio je uključen u prvobitnu studiju, objavljenu 1980, koja je otkrila karakterističan rez na fosilizovanoj kosti kao dokaz kasapljenja. Međutim, on sad s radošću priznaje da je prvobitni nalaz bio pogrešan.

„Kao naučnik, imam ne samo posao, već i odgovornost, da korigujem nalaz kad novi dokazi izađu na videlo“, kaže on. „Rez smo ranije protumačili kao dokaz kasapljenja jer je to bio najbolji zaključak koju smo mogli doneti pomoću tada dostupnih instrumenata. Zahvaljujući napretku tehnologije, sad možemo da vidimo da je naša prvobitna interpretacija bila pogrešna“.

Profesor Arčer kaže da je, kad su kosti analizirane od 1960-ih, vođena velika rasprava da li su urođenici živeli kompatibilno sa preistorijskom megafaunom Australije — ogromnim torbarima, masivnim pticama koje ne lete i džinovskim reptilima na kontinentu tokom pleistocena, pre 65.000 godina — ili su bili uzrok izumiranja tih velikih životinja.

Mnogi su smatrali da su rez na kosti napravili ljudi pomoću svog oruđa i da to konačno pokazuje da izumiranje megafaune i dolazak ljudi pre oko 65.000 godina nisu bili koincidencija. Pošto je taj dokaz sad osporen, debata o tome šta je uzrok izumiranja džinovskih životinja ponovo je otvorena, a uloga ljudi je manje jasna nego ikad.

Da bi ponovo analizirali istu potkoleničnu kost, istraživači su koristili najsavremenije 3D skeniranje (mikro-CT) kako bi pogledali unutar kosti, a da je ne oštete. Takođe su koristili obnovljenu tehnologiju radiometrijskog datiranja da bi otkrili koliko su kost i rez zaista stari, kao i detaljnu mikroskopsku analizu površina reza.

Analize su otkrile da je rez napravljen nakon što je kost bila osušena i da su se formirale pukotine usled skupljanja — što znači da je verovatno već bila fosilizovana kad je rez napravljen.

Studija je takođe analizirala fosilni zub „amajliju“ koji je urođenik dao arheologu Kimu Akermanu u Kimberliju 1960-ih. Zub je pripadao izumrloj vrsti džinovskog torbara Zygomaturus trilobus, daljem rođaku vombata, koji je bio deo pleistocenske megafaune Australije. Iako je zub stigao sa severozapada Zapadne Australije, njegove karakteristike i sastav su vrlo slični drugim fosilima iz Mamutske pećine na jugozapadu.

Prisustvo zuba u Kimberliju, daleko od njegovog verovatnog ishodišta u Mamutskoj pećini, sugeriše da su ga ljudi možda nosili ili razmenjivali na velikim distancama, kažu autori studije. To implicira kulturno uvažavanje ili simboličnu upotrebu fosila mnogo pre evropske nauke. Moglo bi se reći da su „prvi narodi“ možda bili prvi paleontolozi na kontinentu — i možda na svetu.

Istraživači ne isključuju potpuno mogućnost da su starosedeoci lovili australijsku megafaunu. Međutim, bez čvrstih dokaza, kažu, nije moguće definitivno reći da su australijski starosedeoci odgovorni za izumiranje preistorijske megafaune Australije.

„Ovo su hipoteze i potrebni su čvrsti dokazi pre nego što se može zaključiti da je lov starosedelaca na sad izumrle vrste megafaune doprineo njihovom izumiranju, naročito s obzirom na dugu istoriju starosedelaca u pogledu uvažavanja i održive upotrebe živog sveta u Australiji“, kaže profesor Arčer.

„Ako bi ljudi zaista bili odgovorni za neodrživ lov na australijsku megafaunu, trebalo bi da postoji mnogo više dokaza o lovu ili kasapljenju u fosilnoj evidenciji. Umesto toga, jedini čvrst dokaz koji smo imali bila je ova jedna kost — a sad imamo jak dokaz da rez nije napravljen dok je životinja bila živa.“

Dakle, ako ljudi nisu bili jedini odgovorni za propast australijske drevne megafaune, šta je moglo biti uzrok?

Istraživači navode dokaze da je mnogo vrsta megafaune nestalo mnogo pre nego što su ljudi stigli, dok su druge koegzistirale sa ljudima hiljadama godina, ali se njihov nestanak često poklapa sa periodima znatnih klimatskih promena.

„Možemo zaključiti da su prvi ljudi u Australiji koji su pokazali jako interesovanje za fosile i sakupljali ih bili starosedeoci, verovatno hiljadama godina pre nego što su Evropljani kročili na kontinent“, zaključuju autori studije.

Istraživači se nadaju da će u budućnosti biti izvedeni dodatni testovi na kostima iz Mamutske pećine i na materijalima koji čine intrigantnu amajliju da bi se tačno utvrdila starost ovih predmeta i više saznalo o njihovoj prošlosti.

Važnije bi, međutim, bilo još više istraživanja drugih važnih lokacija kao što je Kadi Springs, gde postoje dokazi, koji izazivaju polemiku, da su ljudi i sad izumrla megafauna možda koegzistirati najmanje 30.000 godina, bez čvrstih dokaza da su ljudi ubijali ili kasapili bilo koju vrstu megafaune.

(Telegraf Nauka/Phys.org)