• 0
 ≫ 

Vreme čitanja: oko 2 min.

Ovo stvorenje imalo je oštre zube, velike očnjake i rupe na vrhu lobanje: Otkriven bizarni predator

 ≫ 

Vreme čitanja: oko 2 min.

Fosil ribe od pre 380 miliona godina nazvan Harajicadectes zhumini

  • 0
Riba Pretpostavljeni izgled neobične ribe... Ilustracija: BRIAN CHOO, FLINDERS UNIVERSITY

Bizarni predator harao je rekama centralne Australije pre 380 miliona godina. Ovo stvorenje imalo je oštre zube i ogromne očnjake, kao i otvore na vrhu lobanje pomoću kojih je udisalo vazduh, pokazuju istraživanja.

Fosil neobične ribe pronađen je u reci Finke, koju mnogi smatraju najstarijom rekom na svetu, navodi Phys.org.

Tim istraživača, koji je predvodio paleontolog sa Univerziteta Flinders dr Brajan Ču, ribu je nazvao Harajicadectes zhumini. Prvi deo imena ukazuje na mesto pronalaska – Harajica, dok drugi dectes predstavlja starogrčku reč kojom se opisuje neko ko grize. Treći deo imena - zhumini – omaž je profesoru Min Žuu iz Kineske akademije nauka, koji je dao veliki doprinos istraživanju ranih kičmenjaka.

Riba je bila duga oko 40 centimetara, a veruje se da je bila predator na vrhu lanca ishrane. Kako navodi ScienceAlert, u velikim ustima ova riba imala je mnogo oštrih zuba i ogromne očnjake.

Ovo stvorenje deo je grane tetrapodomorfa, od kojih su neki evoluirali u tetrapode ili kopnene četvoronošce. Specifično je po specifičnom velikim otvorima na vrhu lobanje.

- Veruje se da su ove strukture tu da udisanje vazduha. Slične strukture ima moderna afrička mnogoperka i koristi ih za udisanje vazduha na površini vode. To je karakteristika koja se pojavila kod više tetrapodomorfa srednjeg devona. Osim Harajidectesa iz centralne Australije, velike otvore imaju i Gogonasusi iz zapadne Australije i elpistostegalije poput Tiktaalika, najbližeg rođaka četvoronožnih tetrapoda – rekao je dr Brajan Ču.

Profesor Univerziteta Flinders Džon Long, vodeći australijski ekspert za fosile riba i koautor istraživanja objavljenog u Journal of Vertebrate Paleontology, kaže da je sinhronizovana pojava ove adaptacije za disanje verovatno bila povezana sa padom kiseonika u atmosferi sredinom devona.

Ova studija je kulminacija 50 godina istraživanja. Profesor Gavin Jang je otkrio fragmente ove vrste 1973, a onda je deo njih otkriven i u 1991. Međutim, proučavanje je bilo problematično dok skoro potpuni fosil nije pronađen 2016.

(Telegraf Nauka/Phys.org)

Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>