Fosili otkriveni u Australiji menjaju istoriju dinosaurusa i predatorske hijerarhije

Novootkriveni fosili na jugoistoku Australije preokreću dugotrajnu pretpostavku o evoluciji dinosaurusa, otkrivajući najstarijeg poznatog megaraptorida na svetu i prvu potvrdu za karharodontosauruse na kontinentu.

Ova otkrića daju jasnu sliku neobične predatorske hijerarhije u regionu tokom rane krede, kao i bitan deo slagalice za istoriju dinosaurusa.

Preporučujemo

Istraživanje su izveli tim pod vođstvom Istraživačkog instituta Muzeja Viktorije i doktorand Univerziteta Monaš Džejk Kotevski. Studija je fokusirana na pet fosila teropoda pronađenih duž obala Viktorije u formacijama Stšelecki (starosti oko 121,4-118 miliona godina) i Eumerala (oko 113-108 miliona godina).

Novoizučavani ostaci ukazuju na neočekivan aranžman mesožderskih dionosaurusa – veliki megaraptoridi, 6-7 metara dužine, živeli su pored manjih karharodontosaurusa, koji su dostizali samo 2-4 metra dužine, kao i okretnih, metar dugačkih unenlagina, zvanih „južni raptori“.

Ovo je u oštrom kontrastu sa poznatijim ekosistemima u kojima su karharodontosaurusi obično nadmašivali druge predatorske dinosauruse po veličini.

„Otkriće karharodontosaurusa u Australiji je revolucionarno“, kaže Kotevski. „Fascinantno je videti kako je predatorska hijerarhija u Viktoriji divergirala od Južne Amerike, gde su karharodontosaurusi dostizali veličine poput ti-reksa do 13 metara, prevazilazeći megaraptoride. Ovde su uloge bile obrnute, što ističe posebnost ekosistema australijske krede.

Dva od novoidentifikovanih fosila su među najstarijim megaraptoridima poznatim na svetu, zbog čega stručnjaci treba da preispitaju njihov evolucioni sled.

Pošto su se ovi megaraptoridi uspešno razvijali u Australiji tako rano, možda su imali važniju ulogu u predatorskim zajednicama Gondvane nego što se smatralo.

Nove informacije o migraciji dinosaurusa

Fosili takođe ukazuju na šire obrasce distribucije dinosaurusa na južnoj hemisferi. Ne samo da proširuju australijsku evidenciju fosila teropoda, već pružaju ubedljive dokaze o premeštanju faune između Australije i Južne Amerike preko Antarktika tokom rane krede.

Veze sa drugim regionima Gondvane podržavaju teoriju da su dinosaurusi i druge životinje migrirale između povezanih kopnenih masa pre nego što je pomeranje kontinenata izolovalo neke populacije.

Tokom vremena, takva izolacija je mogla dovesti do različitih puteva evolucionog razvoja, što bi objasnilo zašto su australijski megaraptoridi, a ne karharodontosaurusi, zauzimali mesto alfa predatora.

Pored pokazivanja skrivenih poglavlja istorije dinosaurusa Australije, studija ističe značaj muzejskih kolekcija za naučni napredak. Istraživački rad često zavisi od pažljivo sačuvanih fosila koji mogu ostati neklasifikovani decenijama, čekajući nove analitičke metode ili komparativne uzorke pre otkrivanja njihovog pravog značaja.

Muzejske kolekcije su bitne za bolje razumevanje preistorijskog života. Uzorci čuvani decenijama obezbeđuju nove uvide u evoluciju ekosistema dinosaurusa.

Projekat takođe ilustruje dugotrajnu tradiciju mentorstva, kontinuiteta i saradnje među paleontolozima.

Dobrovoljci na terenu

Tri od fosila je prvo identifikovala volonterka Melisa Lauri 2022-2023, demonstrirajući bitnu ulogu članova zajednice u pogledu paleontologije. Sposobni da uoče intrigantne oblike i teksture, volonteri često detektuju znakove koji vode ka velikim otkrićima.

Kotevski i kolege nastavljaju da tragaju za ostacima na ključnim lokacijama, uključujući mesto gde je pronađen veliki magaraptorid. Ove ekspedicije su deo dugotrajnog projekta Dinosaur Dreaming u okviru kojeg je pronađeno više od 10.000 fosila: dinosaurusa, ptica, sisara i morskih reptila. Svaka nova kost ili zub poboljšavaju razumevanje veoma raznolikih ekosistema koji su postojali na prastarim obalama Australije.

Za razliku od tipičnih uloga na drugim kontinentima, predatorski aranžman Viktorije pomaže paleontolozima da sagledaju svet u kojem su megaraptoridi bili glavni, sa manjim karharodontosaurusima u njihovoj senci.

Potvrđujući da su rani megaraptoridi živeli u ovom regionu i da su karharodontosaurusi bili prisutni, ali manje dominantni, ovi fosili dovode u pitanje prihvaćena shvatanja o predatorskim hijerarhijama i evolucionim putanjama u okviru Gondvane.

Dok se rad na terenu nastavlja, svaki novi fragment kosti ima potencijal da preoblikuje naše viđenje kako su se dinosaurusi širili po prastarom južnom superkontinetu, prilagođavali na različite životne sredine i kreirali ekološke niše.

Ovi fosili predstavljaju posebnu evolucionu priču koja Australiju iz doba krede prikazuje kao drugačiju, zauvek menjajući način na koji vidimo predatorsku dinamiku moći u tom periodu – i nudeći nove pravce za buduća otkrića.

(Telegraf Nauka/Earth)