Rumunski fosili pokazuju da su hominini živeli u Evropi 500.000 godina ranije nego što se mislilo

Na rumunskom nalazištu fosila, čija starost je procenjena na najmanje 1,95 miliona godina, istraživači su otkrili dokaze aktivnosti hominina. Ovo otkriće stručnjaka Odeljenja za sociologiju i antropologiju Univerziteta u Ohaju, pomera datum evropskih hominina za oko pola miliona godina.

Osim toga, ovim istraživanjem Grančijanu postaje najstarije potvrđeno mesto u Evropi na kome je bilo ljudske aktivnosti, piše Phys.org.

Preporučujemo

Grančijanu je deo formacije Tetoju u Rumuniji, nalazi se u poznoj vilafrankijanskoj biohronološkoj zoni (2,2-1,9 miliona godina) i dosad je dala različite dokaze o postojanju šumsko-stepskog okruženja.

Hronologija širenja hominina Evroazijom je prilično nejasna. Fosilni dokazi iz Gruzije stari od 1,85 do 1,77 miliona godina predstavljaju najstarije dokazano prisustvo hominina van Afrike. Izolovane lokacije u Evropi i Aziji sa modifikacijama kamena i kostiju ukazuju na mogućnost ranije, povremene aktivnosti hominina.

U studiji objavljenoj u Nature Communications naučnici dokazuju da u Grančijanu postoje tragovi homininskog kasapljenja mesa i to pre 1,95 miliona godina.

Oni su ispitali 4.524 uzorka i na 20 kostiju otkrili su antropogene modifikacije, uključujući 7 njih za koje su sigurni da su nastali sečenjem.

Otkriće da su drevni hominini bili sposobni da koriste umereno okruženje ilustruje ranu ekološku fleksibilnost vrste koja je imala više uspešnih izlazaka iz Afrike, navodi se.

(Telegraf Nauka/Phys.org)