Otkrivanje DNK „čoveka zmaja“ daje izgled misterioznoj grupi prastarih ljudi

Zagonetna lobanja izvučena 2018. sa dna bunara na severoistoku Kine izazvala je pometnju kad nije odgovarala nijednoj poznatoj vrsti prastarih ljudi. Naučnici sad kažu da su pronašli dokaze za odgovarajuće mesto tog fosila i to bi mogao biti ključni deo još jedne tajanstvene evolucione slagalice.

Posle nekoliko neuspešnih pokušaja, istraživači su uspeli da ekstrahuju genetski materijal iz fosilizovane lobanje – nazvane „čovek zmaj“ – povezujući ga sa zagonetnom grupom ranih ljudi poznatih kao denisovci.

Preporučujemo

Desetak fosilizovanih fragmenata denisovskih kostiju pronađeno je ranije i identifikovano pomoću prastare DNK. Međutim, mala veličina uzoraka je neznatno pokazivala kako je ta zagonetna populacija prastarih hominina izgledala i grupa nikad nije zvanično dobila naučno ime.

Naučnici obično smatraju lobanje, sa značajnim izbočinama i grebenima, najboljim tipom fosilizovanih ostataka za razumevanje oblika ili izgleda izumrle vrste hominina. Novi nalazi, ako budu potvrđeni,mogli bi definitivno dati izgled denisovcima.

„Mislim da smo razjasnili deo misterije koja okružuje ovu populaciju. Nakon 15 godina, imamo prvu denisovsku lobanju“, kaže Ćaomej Fu, profesorka u Institutu za paleontologiju i paleoantropologiju Kineske akademije nauka.

Denisovci su prvi put otkriveni 2010, kada je Fu bila deo tima, tada mlada naučnica u Institutu Maks Plank za evolucionu antropologiju u Lajpcigu, na osnovu prastare DNK iz fosilizovanog malog prsta pronađenog u Denisovoj pećini u Altajskim planinama Rusije. Drugi ostaci pronađeni u toj pećini, po kojoj je grupa nazvana, i na drugim lokacijama u Aziji, upotpunjuju još uvek nepotpunu sliku.

Novo istraživanje će biti među najvećim, a možda i najveći paleoantropološki rad godine, i izazivaće raspravu dugo vremena, kaže Rajan Mekre, paleoantropolog u Smitsonovskom nacionalnom prirodnjačkom muzeju.

Nalazi bi mogli pomoći da se ispune praznine u pogledu vremena kad homo sapijens nije bio jedina ljudska vrsta na planeti – i naučiti naučnike još više o modernim ljudima.

Naša vrsta je nekad koegzistirala desetinama hiljada godina i parila se i sa denisovcima i sa neandertalcima pre nego što su te dve vrste izumrle. Većina ljudi danas nosi genetsko nasleđe tih prastarih susreta.

Neandertalski fosili su predmet izučavanja više od sto godina, ali se veoma malo zna o našim tajanstvenim denisovskim rođacima, a fosil lobanje može otkriti mnogo toga.

Radnik u gradu Harbin na severoistoku Kine pronašao je lobanju čoveka zmaja 1933. godine, prilikom izgradnje mosta preko reke Sungari, kad je taj deo zemlje bio pod japanskom okupacijom. Odneo je pronalazak kući i sakrio ga na dno bunara.

Taj čovek nikad nije posegnuo za svojim blagom i lobanja sa jednim zubom u gornjoj vilici ostala je nepoznata nauci decenijama – dok rođaci nisu saznali za to pre njegove smrti. Porodica je donirala fosil Hebejskom geografskom univerzitetu, a istraživači su ga prvi put opisali u nizu studija objavljenih 2021, koje su otkrile da je lobanja stara najmanje 146.000 godina.

Istraživači su smatrali da fosil zaslužuje naziv nove vrste s obzirom na specifičnu prirodu lobanje – homo longi, po provinciji Hejlungđang ili reci crnog zmaja, gde je lobanja pronađena.

Neki stručnjaci su hipotetisali da bi lobanja mogla biti denisovska, dok su je drugi strpali u koš fosila pronađenih u Kini koji su teški za klasifikovanje, što je dovelo do intezivne rasprave i učinilo molekularne podatke iz fosila naročito važnim.

S obzirom na starost i prošlost lobanje, Fu kaže da je znala da će biti teško izvaditi prastaru DNK iz fosila radi boljeg razumevanja pozicije u porodičnom stablu čoveka. „Postoje samo kosti sa četiri lokacije na svetu starije od 100.000 godina koje imaju prastaru DNK“, rekla je ona.

Fu i saradnici su pokušali da ekstrahuju prastaru DNK iz šest uzoraka iz zuba i guste kosti u osnovi lobanje koja je obično bogat izvor DNK kod fosila, ali nisu imali uspeha.

Takođe su pokušali da dođu do genetskog materijala iz zubnog kamenca koji može da sačuva DNK iz usta. Putem tog procesa uspeli su da dođu do mitohondrijalne DNK, koja je manje opsežna nego nuklearna DNK, ali je pokazala vezu između uzorka i poznatog denisovskog genoma.

Mitohondrijalna DNK je samo mali deo čitavog genoma, ali može mnogo da kaže. Ograničenja su u njenoj relativno maloj veličini u poređenju sa nuklearnom DNK i u činjenici da je nasleđena samo sa majčine strane.

Stoga, bez nuklearne DNK moglo bi se tvrditi da je ova individua hibrid sa majkom iz grupe denisovaca, ali je to prilično manje verovatno nego da je fosil od potpunog denisovca, kaže Mekre.

Istraživači su još pronašli fragmente proteina iz uzoraka kosti u bazi lobanje, čija analiza je takođe ukazivala da je čovek zmaj pripadao denisovcima.

Međutim, Siđuen Ni, profesor Instituta za paleontologiju i paleoantropologiju u Pekingu, kaže da je oprezan pošto su neki od upotrebljenih metoda ekstrakcije DNK „eksperimentalni“. Takođe kaže da je čudno da je DNK izvučena iz površinskog zubnog kamenca, ali ne iz unutrašnjosti zuba i bazne kosti lobanje, pošto se čini da je kamenac bio više izložen potencijalnoj kontaminaciji.

Ipak, dodao je da misli da je verovatno da lobanja i drugi fosili identifikovani kao denisovski pripadaju istoj ljudskoj vrsti.

Cilj novog pristupa ekstakciji bio je dolazak do što više genetskog materijala, objašnjava Fu, dodajući da je gusta kristalna struktura zubnog kamenca možda doprinela sprečavanju gubitka DNK.

Pošto je lobanja iz Harbina povezana sa denisovcima na osnovu molekularnih dokaza, veći deo homininskih fosila može se pouzdano uporediti sa poznatim denisovskim uzorkom na osnovu morfologije, kaže Frido Velker, profesor biomolekularne paleoantropologije na Univerzitetu u Kopenhagenu.

Foto: CHUANG Zhao / AFP / Profimedia

Ime i izgled za denisovce

Pošto je lobanja čoveka zmaja sad povezana sa denisovcima na osnovu molekularnih dokaza, paleoantropolozi će lakše moći da klasifikuju druge potencijalne denisovske ostatke iz Kine i drugih mesta.

Verovatno će homo longi postati zvanično ime vrste za denisovce, iako su predložena i druga imena. Preimenovanje čitavog skupa denisovskih dokaza nije mali korak, ali je naučni naziv homo longi tehnički prvi povezan sa denisovskim fosilima. Nezvanični naziv „denisovci“ ipak neće nestati u bliskoj budućnosti i mogao bi postati skraćenica za vrstu, kao neandertalac u slučaju homo neanderthalensis.

Nalazi takođe omogućavaju da se malo više kaže o mogućem izgledu denisovaca, pod pretpostavkom da je lobanja čoveka zmaja pripadala tipičnoj individui. Taj prastari čovek bi imao vrlo jake obrvne grebene, mozak podjednake veličine kao neandertalci ili moderni ljudi, ali veće zube. Sve u svemu, denisovci bi imali zdepast i robustan izgled.

„Kao na čuvenoj slici neandertalca u modernoj odeći, nejverovatnije bi bili prepoznaljivi kao ljudi“, kaže Mekre.

Oni su i dalje naši misteriozniji rođaci, samo malo manje nege ranije. Još mnogo rada je potrebno da bismo saznali tačno ko su denisovci bili i kako su povezani s nama i drugim homininima.

(Telegraf Nauka/CNN)