Kad su prvi ljudi stigli u Evropu? Mnogo ranije nego što se mislilo, pokazuju nova istraživanja

Foto: frantic / Alamy / Alamy / Profimedia

Pitanje dolaska ranih migracija pripadnika roda Homo iz Afrike u Evropu složenije je nego što se ranije mislilo, a postoje dokazi da su stigli na jug Evrope pre oko 1,3 miliona godina. To je pokazala studija objavljena u časopisu Earth-Science Reviews, piše Sci News.

Prethodna istraživanja su ukazivala na to da su prvi predstavnici roda Homo stigli u Evropu pre otprilike 700.000 godina, dok su u Javi pronađeni dokazi stariji od 900.000 godina. Međutim, nova studija proširuje ovu hronologiju. Prema najnovijim podacima, najstariji dokazi o prisustvu ranih hominina u Evropi potiču iz perioda pre 1,3 miliona godina. Ovo otkriće značajno pomera granice razumevanja migracija ranih ljudskih predaka.

Preporučujemo

U istraživanju su korišćene napredne metode datovanja, konkretno magnetostratigrafija, koja analizira promene u Zemljinom magnetnom polju tokom vremena kada je sediment nastao. Ova metoda omogućava precizno datovanje slojeva sedimenta na osnovu promena u magnetnim polovima koje se beleže u mineralima.

Foto: Shutterstock / titoOnz

Studija se fokusirala na pet paleontoloških lokaliteta u regionu Orce u Španiji. Ovi lokaliteti su specifični zbog svoje duge sedimentne sekvence koja prelazi više od 80 metara, što omogućava prikupljanje dugih i preciznih paleomagnetičkih podataka. Najstarija nalazišta u ovom regionu, koja ne sadrže dokaze o aktivnosti hominina, datovana su na 1,6 miliona i 1,35 miliona godina. U međuvremenu, nalazišta koja sadrže dokaze o ranim homininima su datovana na 1,32 miliona godina (Venta Micena), 1,28 miliona godina (Barranco León-5) i 1,23 miliona godina (Fuente Nueva-3).

Jedan od ključnih nalaza studije je potvrda da je Gibraltarski prelaz igrao značajnu ulogu u migracijama ranih hominina. Ovo istraživanje sugeriše da je Gibraltarski prelaz mogao služiti kao most za migraciju afričkih vrsta u Evropu tokom ranog pleistocena. Prethodne teorije sugerisale su da su hominini mogli migrirati iz Afrike u Evropu kroz alternativnu rutu, odnosno povratkom u Mediteran preko Azije. Međutim, nove datacije i nalazi pružaju čvrste dokaze da je ruta preko Gibraltara verovatnije bila primarni put migracije.

Dodatna zanimljivost u ovom istraživanju je povezana sa tektonskim aktivnostima i promenama nivoa mora. U prošlim periodima, visoka tektonska aktivnost mogla je uticati na dužinu morske rute između Afrike i Evrope. Promene u nivou mora, koje su se dešavale tokom različitih perioda, mogle su skratiti razdaljinu između kontinenata, čineći migraciju lakšom. Ovo može objasniti kako su rani hominini uspeli da pređu ovu barijeru, koja je u sadašnjosti široka oko 14 km.

Proučavanje Gibraltarskog prelaza otkriva da su ranije migracije afričke faune kroz ovaj prelaz zabeležene pre 6,2 i 5,5 miliona godina. U to vreme, prelaz je bio mnogo uži nego danas, što je omogućilo migraciju različitih vrsta faune iz Afrike u Evropu. Ova otkrića ukazuju na dugotrajnu upotrebu Gibraltara kao migracionog puta, ne samo za hominine, već i za druge vrste.

Ova nova studija značajno doprinosi našem razumevanju migracija ranih hominina i njihove sposobnosti da prevaziđu velike geografske barijere. Otkriva složenost njihovih migracionih ruta i naglašava ključnu ulogu Gibraltarskog prelaza u omogućavanju dolaska hominina u Evropu. Razumevanje ovih ranih migracija ne samo da obogaćuje naše znanje o ljudskoj evoluciji, već i pomaže u razumevanju adaptacija i tehnologija koje su omogućile takve dugotrajne migracije.

(Telegraf Nauka / Sci news)