Evolucija praistorijskih ljudi je bez presedana u prirodi: Nova istraživanja o našim precima

Foto: PATRICK KOVARIK / AFP / Profimedia

Interspecijska konkurencija kod drevnih ljudi videla je evolutivni trend koji je potpuno suprotan gotovo svim drugim kičmenjacima, pokazala je nova studija, a piše Cosmos magazine.

Kroz analizu novih istraživanja objavljenih u časopisu Nature Ecology & Evolution, otvara se pogled na kompleksnu interakciju između interspecijske konkurencije i specijacije u praistorijskim ljudima, otkrivajući neočekivanu paradigmu u njihovoj evoluciji. Godinama se pretpostavljalo da je klimatska promena glavni faktor u usponu i padu homininskih vrsta.  Međutim, nova studija predvođena dr Laurom van Holstein iz Univerziteta u Kembridžu, Velika Britanija, otkriva da je konkurencija između vrsta imala značajnu ulogu u oblikovanju naše evolucione putanje.

Preporučujemo

- Efekat klime na ljudske vrste samo je deo priče. Kod većine kičmenjaka, vrste evoluiraju kako bi popunile ekološke niše. Obrazac koji vidimo kod mnogih ranih hominina sličan je svim drugim sisarima. Stope specijacije se povećavaju, a zatim se stabilizuju, nakon čega počinju da se povećavaju stope izumiranja. Ovo sugeriše da je interspecijska konkurencija bila glavni evolutivni faktor - kaže van Holsten.

Istraživanje je obuhvatilo analizu stopa specijacije tokom poslednjih 5 miliona godina, pružajući uvid u evolutivne trendove koji se razlikuju od većine drugih kičmenjaka.  Dok većina vrsta evoluira da bi popunila ekološke niše, kod praljudi primetan je suprotan obrazac.  Što je više vrsta Homo bilo prisutno, veća je bila stopa specijacije. Ova paradigma je gotovo  bez presedana u evolutivnoj biologiji, što sugeriše da je konkurencija među vrstama imala iznenađujući uticaj na našu evoluciju.

Dalja analiza otkriva da je tehnologija igrala ključnu ulogu u specijaciji hominina.  Usvojene tehnike poput korišćenja kamenih alata, upotreba vatre i intenzivni lov su omogućili brzo otvaranje novih ekoloških niša, što je doprinelo ubrzanom procesu specijacije.

Pored toga, istraživanje pruža nova saznanja o evoluciji homininskih vrsta, sugerišući da su neki od ranije pretpostavljenih slučajeva anageneze zapravo bili slučajevi izdvojenog razvoja novih vrsta. Ova otkrića preispituju našu dosadašnju percepciju o evoluciji hominina, bacajući novo svetlo na naše razumevanje ljudske evolucije.

Ona je napravila bazu podataka svake homininske vrste koja je pronađena i datirana do sada, ukupno 385 zapisa. Pokušala je da prevaziđe nepotpunost fosilnog zapisa putem modeliranja. To joj je dalo nove vremenske linije kada su se vrste pojavile i nestale. Među nalazima van Holstein je da nekoliko vrsta za koje se mislilo da su evoluirale kroz anagenezu - kada se jedna vrsta polako pretvara u drugu - možda zapravo su „iznikle“, što znači da je nova vrsta odvojena od postojeće.

Na primer, homininska vrsta Australopithecus afarensis smatrana je da je evoluirala iz Australopithecus anamensis putem anageneze. Ali model sugeriše da su se preklapali oko pola miliona godina.

Rani hominini su možda evoluirali da bi proširili svoju nišu. Na primer, Paranthropus bi mogao da prilagodi svoje zube kako bi konzumirao različitu hranu. Ali obrazac kod vrsta Homo sugeriše da je tehnologija igrala daleko veću ulogu u specijaciji.

Kroz kombinaciju paleontoloških nalaza i sofisticiranih modeliranja, istraživanje dr van Holstein predstavlja značajan doprinos razumevanju evolutivnih procesa koji su oblikovali našu vrstu. Ovi novi uvidi ne samo da proširuju naše znanje o ljudskoj evoluciji, već i naglašavaju važnost konkurencije između vrsta u oblikovanju biološke raznolikosti naše planete.

(Telegraf Nauka / Cosmos magazine)