"Rasla joj je iz glave!" Fosil star 99 miliona godina krio je ZASTRAŠUJUĆU tajnu

Grumen ćilibara star 99 miliona godina sačuvao je drevnu muvu sa zastrašujućim "gostom": sa gljivolikim plodonosnim telom "zombi gljive" koja izbija iz njene glave, piše CNN.

Ovaj insekt, zajedno s drugim primerkom - mladim mravom zaraženim sličnom gljivom - predstavljaju neke od najstarijih primera bizarnog prirodnog fenomena u kom gljivični paraziti preuzimaju telo domaćina pre nego što ga na kraju ubiju.

"Ćilibar nam pruža priliku da vizualizujemo drevne ekološke odnose očuvane u fosilima", rekao je Juhui Žuang, doktorand na Institutu za paleontologiju Univerziteta Junan na jugozapadu Kine.

"Sve u svemu, ova dva fosila su veoma retka, barem među desetinama hiljada primeraka ćilibara koje smo videli, a samo nekoliko je sačuvalo simbiotski odnos između gljiva i insekata", dodao je Žuang, vodeći autor studije o fosilima objavljene 11. juna u časopisu Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences.

Žuang i njegove kolege imenovali su dve do sada nepoznate vrste drevnih gljiva iz roda Ophiocordyceps, na osnovu istraživanja ćilibara u kom su koristili optičke mikroskope i mikro-CT skeniranje za pravljenje 3D slika insekata zaraženih gljivama. Prva je pronađena na mravu i nazvana je Paleoophiocordyceps gerontoformicae, dok je druga, na muvi, dobila ime Paleoophiocordyceps ironomyiae.

Neke današnje vrste Ophiocordyceps koje napadaju mrave poznate su kao "zombi-gljive mrava" jer mogu da manipulišu ponašanjem svojih domaćina u sopstvenu korist. Ovaj fenomen inspirisao je video-igru koja stoji iza HBO serije "The Last of Us".

"Otkrivanje ova dva fosila sugeriše da su kopneni ekosistemi već bili veoma složeni, i da je Ophiocordyceps, konkretno, možda već u periodu krede delovao kao "predator" insekata, regulišući populacije određenih grupa", rekao je Žuang u imejlu.

Danas, parazitske gljive, poznate i kao entomopatogene gljive, inficiraju širok spektar insekata, uključujući mrave, muve, paukove, cikade i bube, navodi Prirodnjački muzej u Londonu.

Kod mrava drvoseča, spora gljive Ophiocordyceps padne na glavu mrava, uđe mu u mozak kroz slabu tačku u egzoskeletu i preuzima kontrolu nad njegovim ponašanjem kako bi se gljiva lakše širila, kaže Konrad Labandeira, viši naučnik i kustos fosilnih člankonožaca u Prirodnjačkom muzeju Smitsonijan u Vašingtonu, koji nije učestvovao u studiji.

Paleoophiocordyceps je verovatno zombificirao svoje domaćine na sličan način, smatra Labandeira.

"Izgleda da su mravi, iz nekog razloga, rano postali meta zombifikacije i i danas su glavni domaćini ovih parazitskih gljiva", rekao je on. Dodao je da muve danas retko bivaju zaražene ovakvim gljivama, što čini fosilizovani primerak posebno zanimljivim.

Gljiva koja je inficirala praistorijskog mrava možda je predak današnjih zombi-gljiva mrava, i verovatno je na sličan način kontrolisala telo svog domaćina, rekao je koautor studije Žoao Araužo, kustos mikologije i vanredni profesor Prirodnjačkog muzeja Danske. Do sada je otkriveno veoma malo fosila drevnih parazitskih gljiva, pa se o njihovoj evoluciji zna veoma malo.

Oba insekta su verovatno ubijena od strane gljiva pre nego što su se zalepila za lepljivu smolu drveća, koja se kasnije pretvorila u ćilibar, rekao je Araužo, napominjući da većina entomopatogenih gljiva ubija domaćina kako bi proizvela plodonosno telo.

Ovaj izgubljeni diverzitet parazita imao je značajnu ulogu u oblikovanju današnje planete, rekao je Fil Barden, vanredni profesor na Institutu za tehnologiju Nju Džerzija, koji se bavi istraživanjem fosila u ćilibaru.

"Čak i kada pronađemo zapanjujuću raznolikost organizama u ćilibaru, važno je setiti se da zaista hvatamo samo najmanji deo slike. Kod svakog fosilizovanog mrava ili bube možemo zamisliti sve parazite, gljive i bakterije koje su ti insekti nosili", rekao je Barden, koji nije bio deo nove studije.

"Fascinantno je videti da je deo neobičnosti prirodnog sveta koji danas poznajemo postojao još u doba dinosaurusa", rekao je koautor studije Edmund Jarzembovski, profesor i pridruženi naučnik Prirodnjačkog muzeja u Londonu.

Fosil potiče iz bogatih nalazišta ćilibara u Mjanmaru.

(Telegraf Nauka/CNN)