Ograničena fosilna nalazišta u Africi dovode do nepotpune slike ljudske evolucije

Foto: frantic / Alamy / Alamy / Profimedia

Afrički kontinent, kolevka čovečanstva, čuva bogato nasleđe u vidu fosila koji omogućavaju naučnicima da rekonstruišu složenu priču o ljudskoj evoluciji. Međutim, kako ističe nova studija objavljena u časopisu Nature Ecology & Evolution, veći deo ranog ljudskog fosilnog zapisa dolazi iz samo nekoliko specifičnih lokacija u Africi, što može dovesti do pristrasnosti u interpretaciji ljudske istorije, piše EurekAlert.

U kontekstu naučnog istraživanja, pristrasnost se odnosi na sistematsku grešku ili odstupanje u podacima ili interpretaciji rezultata, što može dovesti do netačnih ili nepotpunih zaključaka. U slučaju fosilnog zapisa, pristrasnost nastaje zbog neravnomerne raspodele fosilnih nalazišta. Kada se većina fosila otkriva samo u nekoliko specifičnih lokacija, poput klasičnih fosilnih žarišta u Istočnoafričkom rasednom sistemu, to može dovesti do toga da naučnici steknu ograničen ili iskrivljen uvid u ljudsku evoluciju.

Preporučujemo

Takva pristrasnost znači da fosili iz tih područja možda nisu reprezentativni za čitav afrički kontinent ili sve životne sredine u kojima su naši preci živeli. Kao rezultat toga, rekonstrukcija ljudske evolucije može biti nepotpuna ili pogrešno usmerena, jer se oslanja na ograničene i neujednačeno raspoređene dokaze.

Jedan od najvažnijih nalazišta fosila je upravo istočni ogranak Istočnoafričkog rasednog sistema, poznat po lokalitetima kao što je klisura Oldupai u Tanzaniji. Iako je ovaj region od izuzetnog značaja, on čini samo 1% površine Afrike. Ova činjenica postavlja pitanje koliko je informacija naučnicima zapravo dostupno, a koliko toga još uvek ostaje neotkriveno.

Studija, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Džordž Vašington (GW), ukazuje na to da koncentracija fosilnih nalazišta u nekoliko fosilnih tačaka poput Istočnoafričkog rasednog sistema može značajno uticati na naše razumevanje evolucije hominina, rane grupe ljudi i njihovih predaka. V. Endrju Bar, docent antropologije na GW i glavni autor studije, napominje da dokazi o ranoj ljudskoj evoluciji potiču iz malog broja lokaliteta, što onemogućava potpunu sliku o tome šta se dogodilo širom celog kontinenta.

Kako bi precizno procenili veličinu pristrasnosti u fosilnom zapisu, Bar i njegov koautor Bernard Vud, profesor ljudskih porekla na GW, istraživali su distribuciju savremenih sisara koji trenutno žive u rasednoj dolini. Otkrili su da je vrlo malo srednjih i krupnih sisara karakterističnih za rased, a rasedno okruženje, u stvari, predstavlja u proseku samo 1,6% ukupnog geografskog raspona modernih sisara.

U drugom delu istraživanja, Bar i Vud su ispitivali kako se lobanje modernih primata prikupljenih u rasednoj dolini upoređuju sa lobanjama istih primata iz drugih delova kontinenta. Njihova otkrića pokazuju da lobanje iz rasedne doline predstavljaju manje od 50% ukupne varijacije među lobanjama primata u Africi.

Ovaj podatak naglašava koliko su fosilni nalazi ograničeni na samo mali deo onoga što bi moglo biti šira slika evolucije.

- Moramo izbeći upadanje u zamku stvaranja nečega što izgleda kao sveobuhvatna rekonstrukcija ljudske priče, kada znamo da nemamo sve relevantne dokaze - upozorava Vud.

Studija takođe poziva naučnu zajednicu da pogleda van tradicionalnih fosilnih tačaka kako bi identifikovala nove fosilne lokalitete i proširila geografski raspon fosilnog zapisa. Bar, čiji rad uključuje traženje fosila van ovih ključnih nalazišta, napominje da postoji manji broj istraživača koji rade u ovim nepristupačnim i nezahvalnim uslovima, ali da je to neophodno kako bi se dobila potpunija slika evolucije sisara i ljudi iz tog perioda.

Ova studija donosi novu perspektivu u istraživanje ljudske evolucije, podsećajući nas da fosilni zapis, ma koliko bio bogat, nije uvek potpun. Naučnici su sada suočeni sa izazovom da pronađu nove načine za proširenje ovog zapisa, kako bi pružili što realističniju sliku o tome kako su naši preci živeli i evoluirali na afričkom kontinentu.

(Telegraf Nauka / EurekAlert)