Džinovska lobanja otkrivena u Indiji i dalje zbunjuje naučnike: Reč je o misterioznoj izumrloj vrsti

Veruje se da je životinja bila visoka 4 metra i teška 9 ili 10 tona

Džinovsku lobanju slona, zakopanu sa 87 kamenih alata koje su koristili praistorijski ljudi, otkrio je krajem 2000. tim dr Hulama Bata sa Univerziteta u Džamuu. Ovu „kašmirsku lobanju“ sada je proučio međunarodni tim naučnika i oni su utvrdili da je reč o misterioznoj, izumrloj vrsti slonova, saopštio je Univerzitet u Helsinkiju.

- Imajući u vidu generalan oblik lobanje, jasno je da je reč o slonu iz grupe Palaeoloxodon, slonova sa ravnom kljovom, i da je reč o jednom od najvećih kopnenih sisara koji su ikad hodali planetom. Odrastao slon bio je visok oko 4 metra kod ramena i bio je težak 9 ili 10 tona – rekao je u saopštenju Hanven Žang, paleontolog sa Univerziteta u Helsinkiju, i dodao:

Preporučujemo

- Ono što zbunjuje stručnjake već neko vreme jeste to što „kašmirska lobanja“ nema zadebljano, napred okrenuto zadebljanje na vrhu lobanje kakve su tipične za lobanje slonova iz grupe Palaeoloxodon pronađene u Indiji.

Lobanju je proučavao tim naučnika sa Univerziteta u Helsinkiju, Prirodnjačkog muzeja Floride, Prirodnjačkog muzeja Londona i Univerziteta u Jorku.

Poslednjih nekoliko decenija teme zadebljanja na lobanji grupe Palaeoloxodon, položaj ove grupe slonova na evolutivnom stablu i razlikovanje vrsta veoma su kontroverzne. Međutim, nedavna istraživanja pokazala su da je zadebljanje na lobanji izumrle vrste slonova bilo izraženije sa seksualnom zrelošću. To znači da primerci mogu da se ispitaju i pomoću analize zuba kako bi se utvrdila zrelost.

- Od veličine, umnjaka i nekoliko drugih karakteristika na lobanji, jasno je da je ova životinja bila veličanstveni slon na vrhuncu svog života, ali da nije imao razvijeno zadebljanje na lobanji kakva su imali drugi mužjaci čiji su ostaci pronađeni u Evropi i Indiji. To znači da je reč o drugoj vrsti – objasnio je Žang.

Istraživači su primetili da „kašmirska lobanja“ ima karakteristike slične lobanji otkrivenoj u Turkmenistanu pedesetih godina za koju je predloženo da predstavlja izdvojenu vrstu - Palaeoloxodon turkmenicus.

- Ono što je uvek zbunjivalo kada je reč o turkmenistanskoj lobanji je što osim nedostatka zadebljanja, druge karakteristike su veoma slične dobro poznatoj evropskoj vrsti – Palaeoloxodon antiquus. To je dovelo do toga da deo eksperata smatra da je taj primerak samo ne potpuno normalna individua evropske vrste – rekao je Žang.

- Sa „kašmirskom lobanjom“ postaje jasno da dva primerka mogu da predstavljaju različitu vrstu o kojoj znamo veoma malo, a koja je živela na prostorima od centralne Azije do severa Indijskog poluostrva – dodao je dr Advajt Džukart, glavni autor studije i stručnjak Prirodnjačkog muzeja Floride.

Merenjem dekompozicije proteina u gleđi zuba „kašmirske lobanje“ i ispitivanjem kamenih alata sahranjenih kraj ovog slona, tim je zaključio da je lobanja iz srednjeg pleistocena pre oko 300.000 do 400.000 godina, što je slično kao turkmenistanska lobanja. To je dodatni dokaz da je reč o odvojenoj, misterioznoj vrsti evropskog Palaeoloxodon-a.

(Telegraf Nauka/University of Helsinki)