Rešena misterija fosila sa Alpa: Izvanredno očuvana koža reptila u stvari je crna farba

Od otkrića 1931. godine fosil Tridentinosaurus antiquus bio je enigma za naučnike, a sada je novim metodama otkriveno da je reč o lažnjaku

Lažni fosili su među nama i mogu da prođu decenije pre nego što stručnjaci to utvrde, upozorili su naučnici. U novoj studiji objavljenoj u žurnalu Palaeontology tim istraživača ponovo je analizirao fosil reptila nazvanog Tridentinosaurus antiquus otkriven još 1931. u Italijanskim Alpima i otkrio da je „odlično očuvano meko tkivo“ u stvari – imitacija reptilske kože prefarbana crnom bojom.

- Lažni fosili su među nama, ostaju neprimećeni u očima stručnjaka širom sveta. To je ozbiljan problem – lažni primerci mogu da dovedu do toga da paleontolozi proučavaju prošlost koja u stvari nikad nije ni postojala. U novoj studiji, moje kolege i ja otkrili smo iznenađujuću istinu o fosilu koji je decenijama slavljen kao jedan od najbolje očuvanih fosila sa Alpa – napisala je Valentina Rosi, istraživač paleontologije sa Univerzitetskog koledža u Korku, u tekstu za The Conversation.

Preporučujemo

Kako je objasnila, Tridentinosaurus antiquus bio je mali reptil nalik gušteru koji je živeo tokom perma, pre između 299 i 252 miliona godina, na prostoru današnjih Alpa. Otkriven 1931, ovaj fosil bio je cenjen jer se mislilo da je na steni očuvan karbonizovani trag kože.

- Generacije paleontologa mislile su da je fosil autentičan, da je verovatno re o najstarijoj mumiji životinje koja je otkrivena. Razlog za to je što tako očuvani tragovi kože gotovo da ne postoje. O fosilu se pisalo u knjigama i člancima, ali nikad nije ispitan modernim tehnikama. Stručnjaci nisu bili sigurni kojoj grupi reptila fosil pripada. Želeli smo da našom studijom rešimo to i dovedemo do kraja dugu naučnu debatu. Ali naš tim je otkrio da je koža u stvari lažna. Ono za šta se mislilo da je dobro očuvana karbonizovana koža, u stvari je izrezbareni otisak gušterskog tela ofarban crnom bojom – navela je Rosijeva.

Fosil, naglašava, nije potpuni lažnjak.

- Kosti zadnjih udova deluju autentično. Takođe smo otkrili male, koštane krljušti slične krokodilskim na leđima životinje – navela je Valentina Rosi

Kako navodi, istorija falsifikovanja fosila nije nova, ima je još od 18. veka. Razlog lažiranja je najčešće prodaja fosila privatnim kolekcionarima i muzejima, ali ima i onih koji ih lažiraju kako bi stekli naučnu i društvenu slavu.

Poznati primeri lažnih fosila su Piltdaunski čovek iz 1912, podvala napravljena kombinacijom ljudskih i majmunskih kostiju, i Archeoraptor iz 1990, fosil navodne himere napravljen od skeleta više vrsta dinosaurusa.

- Korišćenje modernih analitičkih tehnika može da pomogne u otkrivanju i kvantifikovanju lažiranja, posebno u starim fosilima koje prati neka enigma. Tako je meko tkivo T. Antiquus, jednog od najstarijih reptila sa Alpa, lažno, pa ovaj fosil nije izvanredno očuvan. Moderne tomografske metode mogu da otkriju više novih informacija o očuvanim skeletima, ali do tada predlažemo da se pažljivo proučavaju ovi ostaci – navedeno je u studiji.

(Telegraf Nauka/The Conversation)