Najčuvenija evropska mumija i dalje krije tajne: Ledeni čovek poljuljao mnoga znanja o praistoriji

Foto: Klaus-Dietmar Gabbert / AFP / Profimedia

Ledeni čovek ili Eci najčuvenija je mumija Evrope, ali je istovremeno i najispitivanija mumija na svetu. Uprkos tome što su sa nje uzete hiljade uzoraka i na njoj urađene desetine najmodernijih testova, svako novo istraživanje donosi i iznenađenja. Najbolji pokazatelj toga je studija objavljena pre mesec dana koja je pokazala da je mnogo toga što su naučnici mislili da znaju o Eciju u stvari pogrešno – od porekla, preko izgleda do boje kože. A takvih otkrića je već bilo - strela u ramenu je otkrivena tek posle 10 godina, želudac posle 18, poreklo tek posle mnogo DNK analiza...

Kako je otkriven Eci?

Ecijevo telo otkriveno je na današnji dan, 19. septembra 1991. godine, na južnoj padini Ectalskih Alpa, na visini od 3.210 metara. Tokom sunčanog dana dvoje planinara iz Nirnberga – Erika i Helmut Simon – spuštali su se sa jednog od okolnih vrhova i skrenuli sa staze kada su primetili nešto braon u snegu. Prvo su pomislili, svedočili su kasnije, da je reč o smeću, ali su onda shvatili da je reč o ljudskom lešu. Verovali su da je u pitanju telo nekog planinara koji je nedavno nastradao, pa su slikali mesto i krenuli ka civilizaciji da svoje otkriće i prijave.

Preporučujemo

Eci prilikom otkrića u Alpima... Foto: PHOTOPQR/LA DEPECHE DU MIDI / Newscom / Profimedia

Austrijski tim koji su činili žandarm Anton Koler i planinarski spasilac Markus Pirpamer stigli su do tela dan kasnije i pokušali su da ga izvuku. Zbog nedostatka prave opreme, oštetili su levi kuk tela iz leda, pa su odustali od izvlačenja.

Poznati planinari Hans Kamerlander i Rajnhold Menser 21. septembra prolazili su tuda i prvi su primetili da su odeća i oprema tela iz leda neobični. Tek 23. septembra novi tim pod vođstvom Rajnera Hena sa Instituta za forenzičku medicinu Univerziteta u Inzbruku uspeo je da izvuče telo iz leda. Nakon toga je utvrđeno da je živeo pre oko 5.300 godina.

Zanimljivo je da se u trenutku otkrića Ecija mislilo da je on pronađen u austrijskom delu Alpa, ali su kasnija ispitivanja granice pokazala da je ipak reč o teritoriji koja pripada Italiji, tj. provinciji Južni Tirol. Na mesto otkrića postavljena je četiri metra visoka kamena piramida.

Kako je Ledeni čovek izgledao?

Otkako je započeto proučavanje Ecija, pojavilo se nekoliko njegovih rekonstrukcija. Najpoznatija je ona koju su napravili holandski umetnici Adri i Alfons Kenis iz 2011. za Arheološki muzej u Bolcanu, gde se nalazi i sama mumija. Na njoj je predstavljen vitak muškarac svetle kože, sa dugom bradom i kosom. Međutim, najnovija istraživanja, objavljena u avgustu, pokazala su da je Eci u stvari imao tamnu put, da je bio ćelav i gojazan, da je patio od dijabetesa tipa 2 i metaboličkog sindroma.

- Ranije smo mislili da je njegova koža potamnela zbog procesa mumifikacije. Ipak, čini se da je tamna boja mumije prilično slična boji koju je Ledeni čovek imao tokom života – rekao je tada za CNN Albert Cink, koautor studije i šef Instituta za proučavanje mumija Eurac.

Najčuveniji prikaz Ecija Foto: Shutterstock/Zigres

Nova studija, objavljena u žurnalu Cell, navela je i da je Eci, za koga se veruje da je živeo u periodu između 3350. i 3120. godine pre nove ere, najviše zajedničkog porekla imao sa farmerima iz Male Azije, koji su se naselili u Evropi, a da je vrlo malo porekla delio sa evropskim lovcima-skupljačima.

Ko je ubio Ecija?

Nakon otkrića ostataka Ledenog čoveka naučnici su zaključili da je njegova mumija očuvana zahvaljujući jedinstvenom trenutku koji je doveo do dubokog zamrzavanja. Zbog toga su mnogi arheolozi razvili teoriju da je Eci bežao od nekog, verovatno jer nije želeo sukob, da je tako završio u planini, gde je preminuo, prekrili su ga sneg i led i sačuvali. Međutim, kasnija ispitivanja pokazala su da je Eci preminuo na proleće, u drugačijim uslovima.

Kada je telo skenirano 2001. u levom ramenu je otkriveno strano telo – vrh strele od kremena dug 2 centimetra. Pretpostavka je da je od te rane, koja je bila duboka, preminuo i to veoma brzo, u roku od nekoliko minuta. Eci je napadnut s leđa i to sa rastojanja od oko 30 metara, pa verovatno nije ni očekivao taj napad. Naučnici i forenzički stručnjaci spekulisali su da su ga ubili pripadnici suparničke skupine s kojima se ranije borio, a od koje je zatim pobegao, ili da ga je napala grupa koja je smatrala da jedina ima pravo na lov u ovom delu Alpa.

Replika strele otkrivene u Ecijevom ramenu... Foto: Klaus-Dietmar Gabbert / AFP / Profimedia

Šta je jeo Ledeni čovek?

Ecijev stomak nije se nalazio na mestu na kome bi trebalo da se nalazi, pa istraživači nisu uspevali da ga prouče tokom prvih 20 godina. Onda je 2009. grupa istraživača korišćenjem radiografskih skenova uspela da ga pronađe – bio je gurnut ispod rebara, na mestu gde bi trebalo da se nalazi donji deo pluća.

U želucu su se nalazili i ostaci poslednjeg obroka Ledenog čoveka.

Kako su naveli naučnici iz Istraživačkog centra Eurac 2013, Eci se verovatno osećao veoma bezbedno malo pre smrti. Veliki obrok imao je manje od dva sata pre smrti. Ono što ih je iznenadilo bila je velika količina masti u njegovom poslednjem obroku, ona je činila više od 50 odsto hrane.

- Eci je očigledno bio svestan činjenice da masnoća predstavlja izvanredan izvor energije. Oblast Alpa u kojoj je živeo, na visini od oko 3.210 metara, predstavlja izazov za ljude. Zbog toga je neophodna velika količina nutrijenata koja bi onemogućila pad energije – rekao je tada Frenk Majksner, mikrobiolog iz Istraživačkog centra Eurac.

On je jeo meso kozoroga, koje je bilo osušeno i minimalno zagrejano. Osim toga, otkriveno je da mu je jedan od ranijih obroka bio komad mesa jelena. Što se tiče biljaka koje je jeo, naučnici su otkrili tragove einkorn pšenice, koja nije bila samlevena, i tragove orlove paprati, koju je verovatno koristio zbog parazita koje je imao u crevima.

Da li je praistorijski čovek bio zdrav?

Ledeni čovek Eci u vreme smrti imao je 46 godina, bio je visok 157,5 centimetara i nosio je obuću broj 39. Osim toga, poznato je da je imao je krvnu grupu 0, da je bio intolerantan na laktozu, da je imao je retku genetsku anomaliju koja je sprečila da mu se razvije 12. par rebara...

Ostaci Ecija u hladnoj komori... Foto: Klaus-Dietmar Gabbert / AFP / Profimedia

Da život u to vreme nije bio zdrav pokazuje to što je Ledeni čovek imao karijas u zubima, parazite u crevima, patio je od lajmske bolesti i osećao je bolove u kolenima, kukovima, ramenima i leđima. Na telu je imao 61 tetovažu, koje su se nalazile na kostima i zglobovima koji su pokazivali oštećenja. Osim toga, Eci je imao genetsku predispoziciju za arteriosklerozu, a skeniranje tela je pokazalo i da je imao najstariji do sada poznati slučaj srčanog oboljenja. Tokom života je slomio nekoliko rebara i nos, a na prstima je imao horizontalne linije koje ukazuju na čest fizički stres, verovatno zbog manjka hrane.

Šta je nosio sa sobom?

Eci je išao kroz Alpe sa rancem koji je imao drveni okvir i tobolcem sa 20 strela, od kojih su samo 2 imale vrh. Sa sobom je nosio nož od kremena i oštrač. Imao je i kutiju od brezovog drveta u kojoj je držao komade ćumura zamotane u lišće da bi mogao lako da zapali vatru. Jedan od najvažnijih predmeta koje je imao bila je sekira. Oštrica je bila izlivena od čistog bakra, a drška od tisovine bila je obmotana kravljom kožom i premazana katranom. Imao je kožni pojas, sa sobom je nosio još neke alate od kremena, kao i iglu. Na sebi je imao dokolenice od kozje kože, neku vrstu gaća od ovčjeg krzna, kapu od medveđeg krzna, težak kaput od krzna koze i ovce, kožne cipele...

(Telegraf Nauka)