Kosti dece stare skoro 6.000 godina otkrivaju JEZIVU ISTINU o ljudima koji su tada živeli

Ljudi koji su živeli na Iberijskom poluostrvu tokom kasnog neolita možda su jeli svoje susede u jednom mračnom i jezivom činu društvenog nasilja, otkrivaju novi dokazi.

Najmanje 11 osoba - uključujući decu i adolescente - izgleda da su bili odrani, očišćeni od mesa, raskomadani, kuvani i pojedeni od strane drugih ljudi, sudeći po tragovima na kostima starim između 5.709 i 5.573 godina, pronađenim u pećini El Mirador u planinskom lancu Sierra de Atapuerca, Španija, piše Science Alert.

Preporučujemo

Još zanimljivije, dokazi ukazuju na to da se sav taj kanibalizam odigrao otprilike u isto vreme, u jednom, verovatno izolovanom incidentu. To sugeriše da ljudi koji su tada živeli na tom području nisu bili običajni kanibali, već da su se upustili u tu praksu iz vanrednih razloga, poput lokalnog sukoba između klanova.

„U ovoj studiji imamo novi slučaj kanibalizma na lokalitetima Atapuerka“, kaže paleoekološkinja Palmira Saladi iz Katalonskog instituta za ljudsku paleoekologiju i društvenu evoluciju (IPHES) u Španiji.

„Kanibalizamje jedno od najsloženijih ponašanja za tumačenje, zbog urođene teškoće u razumevanju čina u kojem ljudi jedu druge ljude. Štaviše, u mnogim slučajevima nemamo sve potrebne dokaze da ga povežemo sa određenim kontekstom ponašanja. Konačno, društvene predrasude ga gotovo uvek tumače kao čin varvarstva.“

Čini se da je drevna istorija čovečanstva isprepletana tragovima kanibalizma tokom milenijuma, pri čemu se praksa pojavljuje u više slučajeva čak i samo na Iberijskom poluostrvu.

Postoji mnogo razloga zbog kojih su naši preci mogli praktikovati kanibalizam - od potrebe za hranom do pogrebnog rituala transumpcije - uvođenja pokojnika u tela živih kako bi se simbolično održao njihov život.

Saladi i njene kolege dokumentovale su neobičan slučaj kanibalizma analizirajući 650 pojedinačnih fragmenata ljudskih kostiju iz pećine El Mirador, koji su pokazivali znake tzv. obrade nakon smrti - namernog menjanja.

Ti znaci uključuju „pot-polishing“, zaglađivanje krajeva kostiju koje nastaje kada se bacaju u lonac za kuvanje; promenu boje povezanu sa kremacijom; i tragove rezanja na 132 kosti, u skladu sa „odstranjivanjem mesa, skidanjem kože, razdvajanjem zglobova, raskomadavanjem i vađenjem unutrašnjih organa“, navode istraživači.

Neke kosti su pokazivale i promene poznate kao ljuštenje. Način na koji do ljuštenja dolazi je predmet rasprave među naučnicima, ali jedan od mogućih mehanizama jeste ujed - tragovi zuba. Neki od ostataka, kažu istraživači, imaju prilično jasne znakove da su ih glodali ljudski zubi.

Još intrigantnije, radiokarbonsko datiranje pokazalo je da su svi pojedeni ljudi umrli otprilike u isto vreme i da su zaklani i pojedeni u jednom događaju, koji je možda trajao nekoliko dana. Analiza odnosa izotopa stroncijuma u kostima pokazala je da su sve žrtve bile lokalnog porekla.

„Ovo nije bila pogrebna tradicija niti odgovor na ekstremnu glad“, kaže evolucionarni antropolog i kvartarni arheolog Francesk Marginedas iz IPHES-a. „Dokazi ukazuju na nasilan incident, s obzirom na to koliko se brzo sve odigralo - moguće kao rezultat sukoba između susednih zemljoradničkih zajednica.“

Nikada nećemo sa sigurnošću znati šta je dovelo do užasnog gozbenja ljudskim mesom u El Miradoru pre oko 5.700 godina, ali dokazi ukazuju na ekstremnu demonstraciju u svrhu društvene kontrole, navode istraživači.

„Sukobi i razvoj strategija za njihovo upravljanje i sprečavanje deo su ljudske prirode“, kaže arheozoolog Antonio Rodrigez-Idalgo iz IPHES-a. „Etnografski i arheološki zapisi pokazuju da čak i u manje slojevitim i malim društvima mogu doći do nasilnih epizoda u kojima su neprijatelji mogli biti pojedeni kao oblik konačnog eliminisanja.“

Sve veći broj dokaza ukazuje na široko rasprostranjeno nasilje između grupa na Iberijskom poluostrvu tokom neolita - verovatno zbog teritorijalnih sporova, borbe za resurse i pritiska stanovništva kako je sve više ljudi migriralo u taj region.

Zaklane kosti sugerišu da je kanibalizam bio deo tog pejzaža nasilja, ekstremno oruđe u većem arsenalu korišćenom da se potpuno pokore protivnici.

Takođe, ovaj slučaj daje i nijansiranije razumevanje kanibalizma tokom ljudske istorije.

„Ponavljanje ovih praksi u različitim trenucima novije praistorije čini El Mirador ključnim lokalitetom za razumevanje praistorijskog ljudskog kanibalizma i njegovog odnosa prema smrti, kao i mogućih ritualnih ili kulturnih tumačenja ljudskog tela u okviru pogleda na svet tih zajednica“, kaže Saladi.

(Telegraf Nauka/Science Alert)