Otkrivena velika misterija: Nije problem kritičko razmišljanje, već… Evo zašto ljudi veruju u teorije zavera

Teorije zavera su privlačne ljudima koji vole objašnjenja sa strukturom i pravilima jer nude jasna objašnjenja za događaje koji deluju haotično. To je pokazalo novo naučno istraživanje.

Ono je otkrilo i da razumevanje načina na koji neko obrađuje informacije može biti snažan prediktor toga da li će ga privući verovanja u zavere, koja mogu uticati na stopu vakcinacije, poverenje u institucije i reakcije na vanredne situacije, saopštio je Univerzitet Flinders.

Preporučujemo

Umesto da ukazuje na loše rasuđivanje, studija naglašava ulogu stila razmišljanja poznatog kao „sistematizovanje“, snažnog nagona da se prepoznaju obrasci i događajima da smisao kroz dosledna pravila, u oblikovanju načina na koji ljudi tumače složene informacije.

Studija, koju je predvodio dr Neofitos Georgiju sa Univerziteta Flinders, stručnjak za istraživanje verovanja u zavere, ispitala je više od 550 ljudi kako bi se razumelo zašto pojedinci pokazuju povećano interesovanje za konspirativna objašnjenja, a rezultati su objavljeni u Cognitive Processing.

- Ljudi često pretpostavljaju da se verovanja u zavere formiraju zato što neko ne razmišlja kritički. Ali naši nalazi pokazuju da onima koji preferiraju sistematsku strukturu, teorije zavere mogu delovati kao veoma organizovan način za razumevanje zbunjujućih ili nepredvidivih događaja – rekao je dr Georgiju.

U studiji tim je identifikovao različite profile razmišljanja i otkrio da su pojedinci koji su izrazito voleli obrasce i strukturu bili skloniji da veruju u teorije zavere, čak i kada su pokazivali dobre veštine naučnog rasuđivanja.

- Ono što se istaklo jeste da ljudi koji sistematizuju imaju snažnu želju da svet ima smisla na veoma dosledan način. Teorije zavere često nude taj osećaj reda. One povezuju sve konce. Čak i kada neko ima snažnu sposobnost rasuđivanja, njegova želja za striktnim objašnjenjima može zaseniti sposobnost da preispita ta verovanja – objasnio je dr Georgiju.

Studija je takođe otkrila da su ljudi sa izraženim preferencijama ka sistematizaciji bili manje fleksibilni prilikom menjanja svojih uverenja kao odgovor na nove dokaze.

- U zadacima koji su zahtevali od učesnika da revidiraju svoje stavove kada im se predstave nove informacije, oni sa visokim tendencijama ka sistematizaciji bili su manje skloni promeni svoje perspektive. To može pomoći da se objasni zašto verovanja u zavere mogu opstati čak i kada su dostupne kontradiktorne informacije – rekao je dr Georgiju.

- Radi se o kognitivnom stilu kojim neko pristupa informacijama. Ljudima koji prirodno traže strukturu i predvidljivost, teorije zavere mogu biti privlačne jer deluju uređeno, logično i dosledno za događaje koji deluju haotično - navodi on.

Studija naglašava važnost prepoznavanja različitih stilova razmišljanja.

- Naši rezultati pokazuju da su kognitivni profili izuzetno značajni kada je reč o razumevanju razloga zbog kojih se ljudi bave konspirativnim sadržajem – rekao je dr Georgiju.

Tim se nada da će ovi nalazi usmeriti nove pristupe u suočavanju sa dezinformacijama.

- Umesto da se oslanjamo samo na proveru činjenica ili intervencije zasnovane na logici, strategije će možda morati da odražavaju to kako ljudi preferiraju da obrađuju informacije. Verovanja u zavere zadovoljavaju psihološke potrebe, i ako to ignorišemo, previđamo ono što ove narative zapravo čini ubedljivim – rekao je dr Georgiju.

(Telegraf Nauka/Flinders University)