Ove psihološke osobine podstiču verovanje u TEORIJE ZAVERE, pokazalo istraživanje

Teorije zavere jedna su od pošasti modernog doba. Nekada na marginama, zahvaljujući internetu i društvenim mrežama one su gurnute u glavne tokove i sada oblikuju javni diskurs i sve popularnije političke programe. Međutim, zašto toliko ljudi veruje u ove narative čak i kada su oni u suprotnosti sa činjenicama i dokazima?

U studiji, objavljenoj u žurnalu Applied Cognitive Psychology, istraživači su identifikovali dve psihološke osobine zajedničke ljudima sa konspiracijskim načinom razmišljanja: osećaj nepravde i niska tolerancija na dvosmislenost, piše Phys.org.

Preporučujemo

Da bi došli do svojih zaključaka, autori studije su se fokusirali na ideju zataškavanja – uverenje da organizacije i vlade namerno kriju istinu od javnosti. Anketirali su 253 osobe iz nekoliko zemalja, tražeći od njih da ocene izjave poput „političari nam obično ne govore prave motive za svoje odluke“ i „vladine agencije pomno prate sve građane“.

Istraživači su zatim izvršili duboku statističku analizu 14 varijabli, uključujući starost, pol i mentalitet, kako bi videli koje od njih mogu objasniti zašto neko razvija konspiratološki mentalitet. Tri faktora su se posebno izdvojila, čineći skoro 20% razloga zbog kojih ljudi veruju u teorije zavere.

Traženje reda u haosu

Prvi faktor je niska tolerancija na dvosmislenost (TA). Ljudima sa niskom TA je teško da se nose sa pričama ili situacijama koje nisu potpuno jasne ili sadrže „nijanse sive“. Često osećaju anksioznost kada je situacija nejasna ili nasumična. Teorije zavere uklanjaju ovu neizvesnost pružajući jednostavno, crno-belo objašnjenje.

- Evidentno je zašto su teorije zavere privlačne pojedincima sa niskom tolerancijom na dvosmislenost, jer ove teorije pružaju osećaj sigurnosti, iako verovatno neosnovan, pojednostavljujući složena pitanja u poznate konspiracijske narative - prokomentarisali su autori studije.

Drugi faktor je osećaj nepravde. Ljudi koji su osetljivi na percipiranu nepravdu ili koji veruju da je svet nepravedno namešten protiv njih, skloniji su prihvatanju teorija zavere. Uverenje da neko „vuče konce“ ili kontroliše situaciju pomaže im da daju smisao onome što se dešava. Za ove pojedince, tajna zavera je mnogo više zadovoljavajuće objašnjenje od ideje da je svet jednostavno nasumičan i složen.

Istraživači su takođe otkrili da mlađi ljudi, kao i oni koji su religiozniji, takođe imaju jači konspiracijski mentalitet.

Rešavanje problema

Iako je uzorak studije bio mali i većina učesnika su bili sredovečni, visokoobrazovani profesionalci, istraživači ipak veruju da njihovi uvidi mogu pomoći u boljoj edukaciji ljudi sa konspiracijskim uverenjima. Oni sugerišu da bi rešenja, umesto pukog pružanja činjenica, trebalo da se fokusiraju na pomoć ljudima da upravljaju neizvesnošću i na rešavanje njihovog dubinskog osećaja bespomoćnosti.

(Telegraf Nauka/Phys.org)