Evo zašto su teorije zavere opasne: Kako laži i dezinformacije polarizuju društvo i dovode do nasilja

Naučnici istražuju širenje teorije zavera na društvenim mrežama posle atentata na Donalda Trampa... Foto-kolaž: Tanjug/AP Photo/Evan Vucci; Shutterstock/JRdes

U današnjem tehnološki povezanom svetu mogućnost smišljanja i širenja teorija zavere lakša je nego ikad ranije. To je posebno postalo jasno nakon atentata na Donalda Trampa – milioni su pohrlili na društvene mreže da podele sa drugima svoju interpretaciju događaja i navodne motive atentatora, piše za The Conversation Kavser Ahmed, vanredni profesor političkih nauka Univerziteta u Vinipegu.

- Pojavile su se takozvane „BlueAnon“ teorije da je napad insceniran kako bi se uticalo na predstojeće izbore. BlueAnon, termin koji je poigravanje s terminom QAnon a koristi se za teorije zavera iz redova demokrata i liberala. Rapidno širenje takvih teorija pojačalo je odjeke teorija zavere  u svetu gde se dezinformacije šire bez potvrde i kritičkog pogleda – piše on i dodaje:

- Atentat nije nov fenomen u politici. Političko nasilje, poput ubistava političkih lidera, dešava se u intervalima, posebno u Sjedinjenim Državama. Ono što je novo ovog puta je što tehnologija, posebno društvene mreže, pojačavaju konspirativnu retoriku.

Pandemija kovida i zavera

- Teorije zavere su u suštini dezinformacije koje šire pojedinci ili grupe ljudi kako bi objasnili određene događaje. Ove teorije nisu zasnovane na činjenicima, već više na labavo povezanim delovima informacija. Primera radi, poslednjih godina QAnon je postao značajan fenomen na kome su promovisane ideje o dubokoj državi koja kontroliše vladu SAD i pokušava da očuva svoju moć. Tokom pandemije kovida-19 videli smo gomilu teorija zavera o svemu, od porekla virusa do bezbednosti vakcina – naveo je Ahmed.

Kako objašnjava, društvene mreže postale su primarno mesto širenja teorija zavere. Pratioci najčešće borave u takozvanim „sobama odjeka“, gde drugi samo pojačavaju ono u šta već veruju. Nekad se čini da su tvrdnje bezazlene, ali kada se podele dalje mogu da imaju negativne posledice, uključujući i radikalizaciju ljudi spremnim na nasilje.

- Mnogi povezuju teorije zavere sa ekstremnom desnicom. Međutim, stručnjaci za radikalizaciju primetili su da je poslednjih osam meseci konspirativni pogled na svet postao naglašen i u liberalnim krugovima. Metina platforma Threads postala je mesto za „BlueAnon“ teorije zavera, što demonstrira da teorije zavere nisu ograničene na jedan politički spektar – piše Kavser Ahmed.

Opasnosti od teorija zavere

U tekstu on navodi i opasnosti od širenja teorija zavere:

Radikalizacija ljudi

Teorije zavere daju pojedincima neophodnu ideologiju za opravdavanje nasilja. Radikalizacija je često suptilna, počinje sa naizgled bezopasnim sadržajem, a onda postepeno gura mlade ka ekstremnim stavovima i akcijama.

Uništavanje nevinih

Teorije zavere mogu da povrede nevine ljude koji nemaju nikakve veze sa njima. Primera radi, italijanski sportski komentator lažno je optužen da je iza atentata na Trampa i da je antifa ekstremista. Takve optužbe mogle su da unište njegovu reputaciju i ugroze njegovu bezbednost. Životi i karijere ljudi mogu biti pogođeni i uništeni zbog ovoga.

Stvaranje dezinformacija

Nešto što počne kao ne baš tačna informacija može da se pretvori u namernu dezinformaciju sa smrtonosnim ishodom. Ljudi mogu da opravdaju svoje akcije tvrdnjama da su loše informisani ili da se šale, ali takve priče mogu da se pretvore u opasne i štetne dezinformacije. Naci propagandista Jozef Gebels rekao je: „Ponovi laž dovoljno puta i ona će postati istina“. S dosegom društvenih mreža svaki deo nepotvrđene informacije može da se umnoži nekoliko miliona puta, pa da dovede do toga da čak i obrazovani ljudi poveruju u lažne priče.

Hranjenje rasizma i netrpeljivosti

Teorije zavere mogu da pojačaju rasizam. Napad na Trampa doveo je do nove runde anisemitizma. Neonacisti i beli rasisti pokušali su da za napad optuže Jevreje.

Erozija demokratskih institucija

Teorije zavere često namerno targetiraju demokratske institucije. Nakon atentata, mnogi američki desničari i desničarski mediji optužili su Tajnu službu za neuspeh u zaštiti Donalda Trampa. Takve teorije dovode do erozije poverenja u vladu i njene institucije i mogu imati dugoročne posledice na demokratiju.

Foto: Shutterstock / Accogliente Design

Reči imaju težinu

- Postalo je jasno da reči političkih vođa, influensera, javnih ličnosti, pa čak i običnih korisnika interneta imaju značajnu težinu, potencijalno radikalizuju ljude i motivišu ih da se odluče na nasilje radi postizanja ciljeva. Ključno je da političke vođe pokažu suzdržanost i da ukrote svoju retoriku. Kompanije iza društvenih mreža takođe imaju obavezu da uklanjaju štetan sadržaj čim se pojavi – naveo je Ahmed.

Da bi se bavili posledicama teorija zavera, dodaje on, potreban je višeznačan pristup.

- Vlade i tehnološke kompanije moraju da sarađuju da donose pravila i pridržavaju ih se kako bi smanjili širenje štetnog sadržaja, a da istovremeno poštuju slobodu govora. Lideri zajednice moraju da promovišu dijalog i razumevanje, kao i da se bore protiv dezinformacija činjenicama i empatijom. Tek kad to uradimo možemo da počnemo da se ublažavamo smrtonosne posledice teorija zavere i radimo na tome da društvo bude informisanije i ujedinjenije. Promocija istine i transparentnosti u javni diskurs je ključ za održavanje zdravlja naših demokratskih institucija i obezbeđivanje mirnijeg sveta za sadašnje i buduće generacije – naveo je Kavser Ahmed.

(Telegraf Nauka / The Conversation)