Društvene mreže pomažu širenju antivakserskih teorija zavere, potvrdilo istraživanje

Napad na Kapitol u Vašingtonu 6. januara 2021... Foto: Lev Radin/Pacific Press / Shutterstock Editorial / Profimedia

Pojačano korišćenje društvenih mreža tokom pandemije koronavirusa dovelo je do neverovatnog širenja dezinformacija. Poseban deo toga bile su teorije zavera o virusu i vakcinama napravljenim za borbu protiv njega. Iako teorije zavere o vakcinama nisu novi fenomen, ovo je prvi put da su uzdignute na nivo nacionalnog političkog diskursa, pokazalo je istraživanje naučnika.

Političko angažovanje na internetu, teorije zavere i spiritualnost igrali su ključnu ulogu u oblikovanju verovanja antivaksera iz različitih grupa, navedeno je u istraživanju objavljenom u Journal of Computational Social Science.

Preporučujemo

Pandemija je bila događaj koji menja svet i njen uticaj će se proučavati dugo i iz različitih perspektiva, piše Phys.org. Istraživači širom sveta proučavaju uticaj na ljude, institucije, zdravlje, okruženje… Profesor Fudžio Torijumi sa Odeljenja za sistemske inovacije proučavaju je kako se javno mišljenje formiralo proučavajući medije i društvene mreže. Njegova grupa bila je fokusirana na fenomen antivakcinaških teorija zavere.

@komesmetaistina Dva klipa kukuruza na mrežama su postali argument da je zvanična istorija laž! #umetnost #istorija #laz #istina #dokaz #pompeja #tiktokbalkan #foryou #fyp #viral ♬ original sound - udarac.istine

- Tokom pandemije kovida-19 postoja je skok u anvakcinaškim stavovima na društvenim medijima. Naša studija pokušala je da shvati šta je pokrenulo pojedince da prihvate te stavove. Otkrili smo da su takozvani antivakseri pokazivali veće političko angažovanje u odnosu na one koji su podržali vakcinaciju. Iako su neki japanski koristnici imali desničarske tendencije, većina je bila pristalica levičarskih ideologija, što je suprotno od onog što je primećeno na Zapadu rekao je prof. Torijumi.

Dok su oni sa dugotrajnim antivakcinaškim stavovima pokazivali jaku političku angažovanost, često povezanu sa liberalnim partijama, doni koji su postali antivakseri tokom pandemije bili su manje zainteresovani za politiku, ali jesu za teorije zavere i spiritualnost.

- Spiritualnost, naturalizam, alternativna medicina i antivakcinaški stavovi imali su nešto zajedničko: indiferentnost pa čak i prezir prema naučnim dokazima. Individue zainteresovane za ove teme imaju naviku da se uhvate samo za naučne činjenice koje odgovaraju njihovom mišljenju. Osim toga, imaju jak otpor prema unosu veštačkih supstanci u telo pod maskom naturalizma. Veruje se da su ove sličnosti putanja ka antivakserskim teorijama zavere – rekao je Torijumi.

Kako se navodi, može se misliti da stavovi i mišljenja ovih marginalnih grupa na internetu nemaju posledice na stvaran svet, ali ima veoma poznatih primera o tome da teorije zavere probiju ogranu onlajn sveta. Primeri toga su juriš na Kapitol SAD u januaru 2021, opstrukcija vakcinacije od strane ekstremne desničarske grupe teoretičara zavera okupljenih oko QAnona, ali i jačanje kontrovezne političke partije Sanseito, koja je zasnovana na teorijama zavere i antimigrantskoj retorici, u Japanu.

- Jedinstvenost toga da teoretičari zavere budu levičari je posledica nuklearne katastrofe u Fukušimi 2011. To je verovatno ojačalo nepoverenje u vlasti i vakcine tokom pandemije – rekao je Torijumi.

Širom sveta, navode naučnici, društvene mreže su glavno sredstvo za širenje dezinformacija. Jedan od razloga je što te platforme predstavljaju korisnicima stvari koje oni podržavaju ili pojačavaju njihove stavove.

Društvene mreže su mnogo podložnije širenju dezinformacija u odnosu na tradicionalne medije, gde postoji urednički i zakonski nadzor kada je reč o sadržaju.

(Telegraf Nauka)