„Da li su psi nova deca?“ Mađarska naučnica iznela teoriju o vezi pada nataliteta i skoka broja ljubimaca

Broj pasa u pojedinim zemljama toliko se povećao da ih sada ima više nego dece. Dok emotivni značaj „najboljeg čovekovog prijatelja“ postaje sve važniji širom sveta, mnogi se pitaju da li ljudi biraju da gaje pse umesto dece ili je ovaj trend posledica nekih drugih faktora. Profesorka Eniko Kubini, šefica Odeljenja za etologiju Univerziteta Eotvos Lorand (ELTE) u Budimpšeti, objavila je svoju teoriju o ovom trendu i to u jednom od najprestižnijih psiholoških žurnala – Current Directions in Psychological Science, saopštio je ELTE.

Prema njenom mišljenju, zaista postoji veza između popularnosti čuvanja pasa i pada nataliteta, ali ne na način na koji se to misli.

Preporučujemo

Mnogi ljudi smatraju svoje pse članovima porodice, a mnogi veze sa njima vrednuju više nego veze sa ljudima. Čak 19 odsto pojedinaca bez dece i 10 odsto roditelja više ceni svog psa nego bilo koju drugu osobu, pokazalo je nedavno mađarsko istraživanje. Šta bi mogao da bude razlog za ovo?

- Neki kažu da su psi nova deca, drugi ovu ideju smatraju skandaloznom. Papa Franja, na primer, rekao je da je sebično to što ljudi bez dece razmaze svoje kućne ljubimce. Neke studije sugerišu da vlasnici pasa zaista imaju negativne poglede na majčinstvo, a majke koje imaju pse smatraju roditeljstvo težim, što bi moglo da smanji njihovu spremnost na još dece. U nekim slučajevima, psi mogu da dovedu i do problema u romantičnim vezama. Ali to je samo jedna strana priče – rekla je Kubinijeva.

Suprotni argument je da čuvanje psa u stvari dovodi do porasta nataliteta, dodaje se.

- Porodice sa decom češće imaju pse, a neki parovi ljubimce vide kao „vežbu za dete“, što je korak ka stvaranju porodice. Takođe, žene smatraju muškarce sa psima atraktivnijim, što povećava šansu da postanu očevi – navodi ona.

Prema ovom mišljenju, psi ne predstavljaju zamenu za roditeljstvo, već mu ili prethode ili predstavljaju nadogradnju.

Psi takođe mogu da budu „društveni lepak“. Primera radi, šetanje pasa povećava mogućnosti za društvenu interakciju. Tako ljudi mogu da imaju važnu ulogu u stvaranju društvenih mreža među ljudima. Međutim, određeno ponašanje pasa, poput agresije ili preteranog laveža, može i da zakomplikuje pojedine odnose.

Foto: Shutterstock/CandyRetriever

- Broj dece ne opada zbog toga što se broj pasa povećava, ali isti trend je pozadina oba fenomena: transformacije društvenih veza. Moj koncept, koji se naziva društvena životinja ili, specifičnije, teorija odbeglog društvenog psa, sugeriše da popularnost pasa ima koren u biološkoj evoluciji, ali je kulturno eskalirao, „odbegao“. Potreba za brigom o nekome i potreba za društvenom podrškom su genetski usađeni u ljudsko ponašanje, ali su se oni sada pomerili ka kućnim ljubimcima jer su ljudski odnosi često oštećeni ili ih nema – rekla je Kubinijeva.

Ona je dodala da 90 odsto odraslih Mađara ne provodi ni sat vremena nedeljno brinući o deci, iako su ljudi evoluirali tako da učestvuju u takozvanom kolektivnom odgoju, gde su obaveze oko dece bile podeljene među članovima zajednice.

- Ali u modernom društvu ta mreža podrške je nestala. Zato mnogim ljudima nedostaje podrška u uzgoju dece ili nemaju o kome da brinu. Drugi osećaju emotivni bol u odnosima sa ljudima, a psi im pružaju utehu i bezuslovnu ljubav. Naša trenutna kultura ohrabruje taj instinkt o gajenju pasa – mimovi na internetu odražavaju taj trend, prodavnice za kućne ljubimce cvetaju, vlasnici pasa sve više sebe nazivaju „mamom“ ili „tatom“ tih pasa – navodi Kubinijeva.

Foto: Shutterstock/Bachkova Natalia

Psi zato mogu biti najvažniji prijatelji mnogim ljudima.

- Moramo da ojačamo društveni sistem podrške zasnovan na porodici i da smanjimo društvenu izolaciju. Prelepo je kada je psi spajaju ljude, a ne kada ih izoluju – zaključila je mađarska naučnica.

(Telegraf Nauka / ELTE)