Psi trepću češće kad vide svoje vlasnike kako trepću, otkriva studija

Naučnici kažu da istraživanje sugeriše da je treptanje možda dobilo društveni značaj u interakcijama između pasa i ljudi.

Zagledajte se u oči psa i možda ćete naići na zbunjen izraz. Međutim, istraživači su otkrili da psi češće trepću kad vide svoje vlasnike kako to rade, što sugeriše da uzajamni pogled sadrži više nego što se čini.

Preporučujemo

Naučnici su ranije otkrili da psi koriste plačljiv pogled kad ih ljudi gledaju i da njihov mozak može razlikovati srećna ljudska lica od drugih izraza — čak i razlikovati uplašena lica od onih koja su besna ili tužna.

Međutim, iako raniji rad sugeriše da psi i ljudi mogu sinhronizovati svoje treptanje i da psi mogu više treptati kad su u interakciji sa svojim vlasnicima nego sa bliskim dreserom, ostala su pitanja o tome da li ljudsko treptanje utiče na to koliko često psi trepću.

Dr Kjara Kanori sa Univerziteta u Parmi, kaže: „Želeli smo da eksperimentalno izolujemo ljudsko treptanje i odvojimo ga od svih drugih stvari koje se obično dešavaju tokom stvarne društvene interakcije, što nikad ranije nije urađeno”.

Ona i kolege su analizirali snimke 35 pasa različitih rasa dok su svakom bile prikazane dve vrste snimaka. Oba video-snimka su trajala 40 sekundi i prikazivala su tri osobe, jednu po jednu: vlasnika psa i dvoje nepoznatih ljudi. U jednom videu, ljudi su treptali jednom na svake tri sekunde, a u drugom su gledali pravo napred bez treptanja.

Rezultati su pokazali da su psi češće treptali kad su ljudi na ekranu treptali nego kada to nisu treptali. Dalja analiza je pokazala da su psi povećali treptanje samo kad im je prikazano kako njihovi vlasnici trepću u poređenju sa situacijom kad su imali nepomičan pogled — pri čemu ovaj efekat nije primećen u slučaju nepoznatih osoba.

„Ovo sugeriše da je društveni značaj partnera važan”, rekla je Kanori, dodajući da se rezultati nisu objasnili time što psi duže gledaju svoje vlasnike. Nisu pronađeni dokazi da su psi sinhronizovali svoje treptanje sa treptanjem ljudi.

Kanori kaže da nalazi sugerišu da je treptanje — važan mehanizam za zaštitu oka i održavanje njegove vlažnosti — poprimilo društveni značaj.

„Međutim, ne možemo reći da pas namerno trepće da bi preneo neku određenu poruku”, rekla je ona. „To može dati suptilnu povratnu informaciju o pažnji ili angažovanosti i možda pomoći da se koordinira interakcija sa drugom individuom, naročito sa društveno važnim partnerom”.

Kanori je naglasila da vlasnici ne bi trebalo da tumače pojedinačni treptaj kao nešto sa specifičnim, fiksnim značenjem. „Naša studija ne pokazuje da svaki put kad pas trepne on namerno 'govori' nešto. Ono što naš rad sugeriše jeste da na ovo naizgled jednostavno i automatsko ponašanje ipak može uticati društveni kontekst. Izgleda da su psi osetljivi na treptanje kod drugih individua, a njihovo sopstveno treptanje može se promeniti u zavisnosti od toga s kim su u interakciji”.

Naučnici pozdravljaju nalaze, ali primećuju da je dizajn studije otkrio više o tome kako psi doživljavaju ljudsko treptanje nego da li koriste treptanje kao komunikacioni signal.

Ipak, ova studija pokazuje koliko su naši psi društveno osetljivi na suptilne signale na licima kao što je treptanje. Bilo bi veoma zanimljivo da istraživači u narednim studijama izmere da li se naše treptanje menja kad smo u interakciji s našim psima u društvenim kontekstima.

(Telegraf Nauka/Guardian)