Da li su ljudi prirodno nasilni?

Da li su ljudi prirodno nasilni? Odakle potiče ljudska agresija? Da li svakodnevna agresija nužno vodi do smrtonosnog nasilja? Da li je koren nasilja u evoluciji ili društvenim promenama u praistoriji?

Ovo su neka od pitanja na koje su pokušali da odgovore naučnici u najnovijem istraživanju predstavljenom u žurnalu Evolution Letters, saopštio je Univerzitet u Linkolnu.

Preporučujemo

Debate o poreklu ljudskog nasilja često polaze od pretpostavke da je agresija jedinstvena osobina, što znači da je verovatnije da će vrste koje često ispoljavaju svakodnevnu agresiju takođe češće pribegavati smrtonosnom nasilju. Međutim, istraživanje ukazuje na to da je stvarnost značajno složenija.

Analizirajući obrasce agresije kod 100 vrsta primata, uključujući ljude, istraživači su otkrili da vrste koje često učestvuju u blagim sukobima nisu nužno sklonije ubijanju rivala. Umesto toga, čini se da smrtonosni oblici nasilja, kao što su ubijanje odraslih rivala ili čedomorstvo, prate posebne evolucione dinamike, odvojene od svakodnevnih sukoba.

Ovi nalazi dovode u pitanje ideju da se nasilje može razumeti kao jednostavno evoluciono nasleđe.

„Naši rezultati pokazuju mnogo kompleksniju sliku: vrste koje pokazuju veću frekvenciju blage agresije (unutar grupe ili van nje) nemaju veći potencijal da ubijaju. Tako, veća frekvencija blage agresije ne transformiše se nužno u veći rizik od eskalacije agresije, jer društveno-ekološki faktori koji bi pokrenuli takvu eskalaciju retko postoje kod blago agresivnih vrsta, jer je ubijanje previše skupo ili fiziološki zahtevno, ili su ove vrste evoluirale efikasnije stege protiv eskalacije nasilja, poput strategije za upravljanje sukobima“, naveli su naučnici u studiji i dodali:

„Naš drugi zaključak je da je ekstreman oprez potreban kada se kombinuju različiti tipovi smrtonosne agresije. Iako smo otkrili pozitivnu vezu između tri tipa smrtonosne agresije, snaga ove veze je umerena, i slabija je u slučaju ženske nego muške agresije. Ljudi i druge životinjske vrste ne mogu da se opišu kao neselektivno nasilni (ili miroljubivi); različite vrste agresije nisu čvrsto evoluciono povezane i mogu da se pojave pod različitim društvenim i ekološkim kontekstima.“

Umesto da agresija čini jedinstven kontinuum koji eskalira od blagih sporova do smrtonosnih ishoda, istraživanje sugeriše da se različiti oblici agresije javljaju pod različitim uslovima.

- Razumevanje evolucionih korena nasilja važno je ne samo za biologiju, već i za način na koji razmišljamo o ljudskom ponašanju. Naša studija pokazuje da evolucija agresije prati složenije obrasce nego što su raniji modeli predlagali, da je biološki netačno rangirati vrste na osnovu njihove opšte sklonosti ka agresiji i da nam je potreban nijansiraniji pristup kada raspravljamo o tome da li su ljudi inherentno nasilni – rekao je Bonaventura Mađolo, profesor socijalne evolucije i vođa tima istraživača.

Istraživanje je analiziralo pet različitih tipova agresije, od svakodnevnih sukoba do smrtonosnih napada, koristeći veliki uporedni skup podataka o vrstama primata.

Iako su različiti oblici smrtonosne agresije bili umereno povezani jedni sa drugima, pokazali su malu povezanost sa blagom agresijom, što ukazuje na to da su mehanizmi koji stoje iza smrtonosnog nasilja evoluciono različiti.

(Telegraf Nauka/University of Lincoln)