Ovo lice vidimo prvi put posle 315.000 godina

Lice najstarijeg pronađenog čoveka rekonstruisano je posle skoro 315.000 godina. Karakteristike ovog muškarca rekreiranirne su digitalno na osnovu fosilizovane lobanje otkrivene u Džebel Irhudu u Maroku 1960-ih godina, piše britanski The Telegraph.

Naučnici su inicijalno mislili da su u pitanju ostaci neandertalca, ali je ponovna procena 2017. pokazala da je do u pitanju najstariji pronađeni fosil Homo sapiensa.

Preporučujemo

Stručnjaci su naglasili da, iako je ova osoba živela pre oko 315.000 godina, pre nego što su ljudi napustili Afriku, izgledala je iznenađujuće slično modernim ljudima.

- Da ga obučemo u modernu odeću i smestimo u gužvu, on bi na prvi pogled bio neprimetan – rekao je za The Telegraph Cicero Moraes, brazilski forenzički 3D umetnik i jedan od vodećih stručnjaka u facijalnoj aproksimaciji.

Tek detaljniji pogled otkrio bi sitne devijacije poput robusnijih obrva.

Kako je lice rekonstruisano

Da bi rekonstruisali lice stručnjaci su koristili 3D digitalnu rekonstrukciju lobanje iz Džebel Irhuda, koju je napravio Institut za evolucionu antropologiju Maks Plank iz Lajpciga. Dodali su meko tkivo i anatomske detalje zasnovane na podacima o ljudima iz Afrike. Tim je otkrio suptilne razlike u obliku lica u odnosu na moderne ljude poput izraženije brade, šireg nosa i većeg obima glave.

Foto: Moraes, C.; Varotto, E.; Habicht, M.E.; Galassi, F.M.; Moura, L.; Abdullah, J.Y. Digital Facial Approximation of Jebel Irhoud Composite Skull (~315,000 BP). Heritage 2026, 9, 369. https://doi.org/10.3390/heritage9090369

Kako Moraes obično radi, napravljene su dve verzije lica. Jedna je crno-bela i predstavlja prikaz sa objektivnim elementima, dok je druga sa više umetničkih i spekulativnih elemenatai.

Iako na lobanji nema dokaza o boji kože, kose i očiju, tim je dodao tamnu kosu i bradu. Razlog za to je što se smatra da su to verovatne karakteristike osobe iz severne Afrike pre 315.000 godina, a na osnovu ranijih ispitivanja drevnih i modernih ljudi.

Tim je proračunao da je mozak imao zapreminu od 1.230 kubnih centimetara, što je veoma slično zapremini mozga prosečnog muškarca danas (1.234 kubna centimetra). To je naznaka da se veličina mozga gotovo nije promenila poslednjih 300 milenijuma.

- Uvek je fantastično iskustvo videti kompletno lice i posmatrati kako nalikuje, ali se i razlikuje, od današnje populacije. Nemoguće je ne pitati se kako je izgledao njegov dnevni život, kako je rešavao probleme i šta je prolazilo kroz njegov mozak – rekao je za The Telegraph Frančesko Galasi, profesor Univerziteta u Paviji i jedan od autora studije.

Foto: Moraes, C.; Varotto, E.; Habicht, M.E.; Galassi, F.M.; Moura, L.; Abdullah, J.Y. Digital Facial Approximation of Jebel Irhoud Composite Skull (~315,000 BP). Heritage 2026, 9, 369. https://doi.org/10.3390/heritage9090369

Šta je nađeno u pećini Džebel Irhud

Dosad nisu otkriveni ostaci mekog tkiva Homo sapiensa iz tog vremena, pa je moguće da je mišićna konfiguracija različita od modernih ljudi, što bi promenilo izgled.

Međutim, istraživači kažu da lobanja postavlja ograničenja za mišiće i tkivo i da je malo verovatno da je ovaj muškarac izgledao značajno drugačije nego na rekonstrukciji.

U pećini Džebel Irhud otkrivene su 22 fosilizovane kosti i veruje se da one predstavljaju 5 Homo sapiensa, od kojih su troje bili odrasli, jedan adolescent i jedno dete.

Otkriveno je kameno oruđe, kao i dokazi da je ova grupa koristila vatru. Pored su i životinjske kosti sa tragovima kasapljenja što verovatno znači da su jeli sitnu i veliku divljač.

O ovoj facijalnoj aproksimaciji najstarijeg poznatog Homo sapiensa Telegraf Nauka pisao je još pre dve godine, kada ju je Moraes objavio, a studija je sada prošla stručnu recenziju i objavljena je u žurnalu Heritage.

(Telegraf Nauka/The Telegraph)