Da li je ovo lice Svetog Nikole? „Oživeo“ jedan od najpopularnijih hrišćanskih svetaca

Nikoljdan je najčešća slava u Srba, a Sveti Nikola Čudotvorac jedan je od najpopularnijih svetaca u celom hrišćanskom svetu - njegov lik i ime inspirisali su i nastanak Deda Mraza. Tim iz Brazila, koji je predvodio forenzički 3D umetnik Cicero Moraes, uradio je, na osnovu moštiju iz Barija i sa ostrva Lido, forenzičku aproksimaciju lica arhiepiskopa Mire Likijske zahvaljujući čemu je Sveti Nikola „oživeo“.

- Više od 10 godina imamo tradiciju rada 3D aproksimacija lica svetaca. Pre nekog vremena predložio sam da uradimo Svetog Nikolu članu našeg tima dr Hoseu Luisu Liri, ekspertu za živote katoličkih svetaca, pa smo započeli ovaj projekat uz pomoć dr Tijaga Beinija, profesora stomatologije i specijaliste za forenzičku stomatologiju – rekao je za Telegraf Nauku Cicero Moraes.

Preporučujemo

Foto: Cicero Moraes / Moraes et al. A Aproximação Facial 3D do Crânio Atribuído a São Nicolau de Mira

Sa dobro izbalansiranim timom, dodao je on, bilo je moguće da prikupi materijal sa mnogo podataka i iz mnogo izvora.

- Koristio sam podatke iz studija koje je pedesetih godina sprovodio prof. dr Luiđi Martino. Tražio sam dozvolu za korišćenje ovih podataka od oca Gaetana Đerarda Ćiofarija iz Centra za proučavanje Nikolaja, gde je knjiga štampana, koji je to odobrio. Inicijalno smo uradili 3D rekonstrukciju lobanje korišćenjem podataka iz anatomskih analiza urađenih pedesetih godina. Onda smo pratili profil lica korišćenjem statističkih projekcija. Dopunili smo ove podatke tehnikama anatomske deformacije, u kojima se tomografija glave žive osobe prilagođava tako da se lobanja virtuelnog donora poklapa sa lobanjom sveca čije lice radimo. Finalno lice predstavlja umetanje svih ovih informacija, koje su anatomski i statistički povezane – rekao je Moraes za Telegraf Nauku i dodao:

- Generisali smo dve grupe slika, jednu sa više objektivnim elementima, što znači lice bez kose, brade i brkova, zatvorenih očiju i u crno-beloj tehnici, a drugu grupu sa više umetničkim i spekulativnim elementima, za koje smo koristili ikonografiju Svetog Nikole Mirlikijskog. Za ceo ovaj rad nam je bilo potrebno oko dve nedelje.

Kako se podseća u radu, Sveti Nikola bio je arhiepiskop Mira u 4. veku, a o njemu se više zna iz tradicije nego iz istorijskih dokumenata. Nakon njegove smrti 6. decembra 345. popularnost ovog sveca neprestano je rasla, a 1087. grupa od 62 mornara otela je njegove mošti iz Mira i prenela ih u Bari.

- Ranih pedesetih godina, došlo je do probijanja vode u delove Bazilike Svetog Nikole u Bariju, pa je specijalna komisija nastala po naređenju pape Pija XII dobila zadatak da mošti arhiepiskopa izvuče i sačuva. Analizu kostiju uradio je dr Luiđi Martino (1908-2001), profesor Univerziteta u Bariju. Rad je trajao četiri godine i za to vreme su kosti stavljene u kovčeg sa malim prozorom. Dr Marino i njegov tim uradili su detaljnu anatomsku studiju. Analiza je dala seriju podataka poput procenjene visine od 167 centimetara, uz još neke podatke – navodi se u studiji „3D renderovanje lica na osnovu lobanje pripisane Svetom Nikoli Mirlikijskom“.

Dr Martino je 1992. analizirao i grupu kostiju koje su čuvane u Crkvi Svetog Nikole na ostrvu Lido u Veneciji, a za koje se takođe tvrdilo da su pripadale arhiepiskopu Mire Likijske. Utvrđeno je da su najverovatnije pripadale istom skeletu kao i kosti iz Barija.

- Šest slika je generisano u procesu – tri sa objektivnim elementima, što znači da je na njima prikazano lice, ali bez kose, brkova i brade, zatvorenih očiju i u crno-beloj tehnici, i tri sa više umetničkim i spekulativnim elementima, poput boje kože, kose, oblika i boje očiju i sa odećom. Kombinovanjem informacija sa jasnom robusnom strukturom lobanje može se zaključiti da postoji mogućnost da je reč o osobi jake fizičke građe. Bez obzira na to da li reč zaista o lobanji Svetog Nikole ili ne, činjenica je da istorijski i kulturni razvoj tokom vekova mogu da dovedu do stvaranja nekih slučajnosti – navodi se u studiji.

(Telegraf Nauka)