Vreme čitanja: oko 3 min.
„Oživeo“ prvi ruski car: Mnogi ga smatraju jednim najbrutalnijih i najstrašnijih vladara u istoriji
Vreme čitanja: oko 3 min.
Brazilski 3D forenzički umetnik Cicero Moraes uradio je aproksimaciju lica Ivana IV Vasiljeviča poznatijeg po imenu Ivan Grozni
Prvi ruski car i jedan od najkontroveznijih vladara u istoriji – Ivan IV Vasiljevič ili Ivan Grozni – „oživeo“ je u najnovijem radu brazilskog 3D forenzičkog umetnika Cicera Moraesa.
- Inspiracija za forenzičku aproksimaciju lica Ivana Groznog bio je onlajn čas pisca i biografa Paula Recutija (Paulo Rezzutti) na kome je pričao o Ivanu Groznom. Nisam znao gotovo ništa o caru, pa sam ga istražio i otkrio sam interesantnu priču i slike lobanje koje su mi omogućile da uradim aproksimaciju lica – rekao je ekskluzivno za Telegraf Nauku Cicero Moraes.
Na pitanje koliko je ovaj zadatak bio komplikovan, on je dodao:
- Uprkos delimičnom gubitku (nedostaje desni slepoočni deo), značajan i važan deo lobanje bio je dostupan, što je bilo više nego dovoljno za dalji rad.
Prvo je napravio dvodimenzionalne projekcije lobanje, dodaje.
- One su bile osnova za 3D rekonstrukciju. Nakon toga sam ukrstio seriju tehnika sa projekcijama zasnovanim na merenjima urađenim tomografskim skeniranjem živih pojedinaca i anatomskom deformacijom, kada se koristi tomografija virtuelnog donora, koja se prilagođava u tri dimenzije da lice bude kompatibilno sa licem Ivana IV. Završni rad bio je kombinacija svih ovih podataka, a onda su završene i generisane slike.
Moraes kaže da je ceo taj proces trajao oko jedne nedelje.
- Početkom šezdesetih godina rađena je reastauracija u Arhangeljskoj sabornoj crkvi u Kremlju sa profesionalcima različitih oblasti – arhitektama, istoričarima, antropolozima i forenzičarima. Situacija je iskorišćena da se ekshumiraju i prouče tela nekliko plećima, uključujući Ivana Groznog i njegova dva sina Ivana i Fjodora. Prema izveštajima Mihaila M. Gerasimova, koji je radio na ekshumacijama, tri lobanje su imale strukturalne gubitke, s tim da je lobanja Ivana Ivanoviča bila u najkritičnijem stanju, jer se dezintegrisala, dok je lobanja Ivana IV loše očuvana, a osnova njenog desnog slepoočnog dela je potpuno uništena. Postojala je glasina da je on bio otrovan, ali su količine arsena u njegovom telu bile u normalnim granicama dok su koncentracije žive u telu mogle biti objašnjenje lošim zdravljem, hranom i alkoholom, ali i mogućom zarazom sifilisom, iako doduše trag te bolesti nije otkriven u kostima cara – navodi se u Moraesovom radu.
Dobro očuvana struktura hrskavice u grkljanu, dodaje se, pokazuje i da nisu tačne glasine da su ga ugušili Bogdan Belski i Boris Godunov.
- Skelet je pokazao da je reč o muškarcu visokom od 178 do 180 centimetara i težine od 85 do 95 kilograma, sa strukturom koja pokazuje jako i utrenirano telo, što potvrđuje opise nastale između 1567. i 1577, kada se naglašavalo da je „bio visok, da je imao snažno telo i bio debeo“. U odnosu na poreklo, Ivan bi bio blizu dinarske grupe, što je slovensko nasleđe, dok su druge karakteristike, poput oblika nosa i očnih duplji, ukazivale na južnoevropsko poreklo, naveo je Gerasimov – piše u radu.
Za forenzičku aproksimaciju je, dodaje se, ključna lobanja osobe koja se ispituje, a u slučaju Ivana IV postoji serija slika i videa dostupnih u člancima o tome, a postoje i tačna merenja.
- Ukupno je generisano 9 slika, tri bez kose i brade, tri u boji bez kose i brade i tri u boji sa kosom, bradom i odećom. Objektivne slike su sa zatvorenim očima, jer njihov oblik nije poznat sa sigurnošću, kao što nije ni pigmentacija kože i kose – navodi se u Moraesovom radu.
Ruski car Ivan IV jedna je od najkontroverznijih i najpoznatijih ličnosti ruske istorije. Mnogi ga smatraju jednim od najbrutalnijih i najstrašnijih vladara, a drugi progresivnim liderom koji je reformisao, modernizovao i proširio zemlju, osnovao prvu šampariju, uveo parlament, modernizovao zakonik...
- Ivan Vasiljevič nije imao nadimak „Grozni“ do tri veka nakon smrti, kada su se stopila tri elementa: predrasude prema Romanovima koja je imala „stara boljarska aristokratija“, antimoskovska zapadna tradicija zasnovana na pamfletnoj literaturi 16. veka i moderna evropska praksa davanja nadimaka dinastima – naveo je svojevremeno u radu „Kako je Ivan postao Grozni“ Edvard L. Kinan, nekadašnji profesor istorije na Harvardu.
(Telegraf Nauka)
Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Žarko
Engleska istoriografija mu je badenula nadimak Grozni. Laž i prevara po difoltu.
Podelite komentar