Dezinformacije su pretnja demokratiji: Naučnici ispitali kako lažne vesti utiču na političke procese

Ilustracija: Shutterstock/Roman_studio

Sa 4 milijarde ljudi koji imaju pravo glasa, 2024. će biti najveća izborna godina u istoriji. Istovremeno, dezinformacije i polarizacija na društvenim mrežama predstavljaju izazov bez presedana za demokratske procese. Zbog toga su naučnici sa Univerziteta Alto i Univerziteta u Helsinkiju istraživali su kako šokantni događaji u realnom svetu utiču na onlajn diskusije.

Oni su koristili rat u Ukrajini i priključivanje Finske Severnoatlantskoj alijansi (NATO) da shvate kako dezinformacije utiču na polarizaciju, piše Phys.org. Studija je objavljena u European Physical Journal Data Science.

Preporučujemo

@komesmetaistina Šta vi mislite o teorijama zavere? . #teorijezavere #nato #rusija #ukraina #finska #istrazivanje #analiza #balkanfyp #viral ♬ original sound - udarac.istine

Tri suprotstavljene grupe tviteraša

- Potencijal za demokratsko političko delovanje veći je nego ikad u istoriji. Istovremeno, smišljeno korišćenje dezinformacija od strane onih koji žele da poremete demokratske procese i stvore polarizaciju predstavlja pretnju za demokratiju i društvenu stabilnost. Ovo je pretnja koju ne prepoznaju samo stručnjaci za političke nauke, već i organizacije poput Svetskog ekonomskog foruma – rekao je Tuomas Ila-Antila, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Helsinkiju i jedan od autora studije.

Oni su ispitivali kako je ruska invazija na Ukrajinu uticala na diskusiju o NATO-u među finskim tviterašima. Finsko javno mnjenje je dugo bilo podeljeno kada je reč o ideji priključivanja Severnoatlantskoj alijansi, sa svega 20-30 odsto stanovnika za pristup ovom vojnom savezu.

Ruska invazija dovela je do drastične promene stava naroda koji je prigrlio ideju pridruživanja Alijansi, što je dovelo i do političke odluke. NATO i Rusija su velike teme i u kampanji za finske predsedničke izbore, čiji je prvi krug održan juče, a drugi će biti održan 11. februara.

Ruska invazija je brzo dovela do depolarizacije diskusije o NATO-u, ali nije uspela da razbije društveni mehur ljudi koji veruju dezinformacijama i u teorije zavere. Ovo istraživanje pokazuje kako lažne vesti utiču na političke kampanje u svetu koji se neprestano menja.

Disinformation may reinforce polarization in society https://t.co/tM4SCDbXFb via @physorg_com— Yvan Dutil (@YvanDutil) January 26, 2024

- Analizirajući načine retvitovanja, otkrili smo tri grupe korisnika pre početka invazije: pro-NATO grupa, levičarska anti-NATO grupa i anti-NATO grupa teoretičara zavere. Posle invazije, članovi levičarske anti-NATO grupe probili su svoj mehur i počeli da se povezuju sa pro-NATO grupom uprkos razlikama, dok je anti-NATO grupa teoretičara zavere ostala u svom svetu – rekao je Jan Ksija, doktorand Univerziteta Alto i glavni autor studije.

Spoljna pretnja pomogla da se premoste razlike

Istraživanje je otkrilo da su levičarska anti-NATO grupa i pro-NATO grupa premostili razliku zajedničkom osudom ruskih akcija i zajedničkim demokratskim normama. Druga anti-NATO grupa, čiji su stavovi zasnovani na teorijama zavere i dezinformacijama, uporno je demonstrirala čvrst anti-NATO stav.

- Spoljna pretnja može da pomogne da se premoste političke podele, ali mehur koji održavaju teorije zavere i dezinformacije može da opstane i pod dramatičnom spoljnom pretnjom. Taj opstanak mehura najverovatnije objašnjava to što ljudi u njemu imaju ograničenu komunikaciju sa ljudima van njega, a sve njihove stavove pojačavaju prethodna uverenja -rekao je Ila-Antila.

Osobe koje imaju čvrste stavove u suprotnosti od većine drže se tih stavova, dodao je on, i to nije ograničeno samo na finski ulazak u Alijansu.

- Za donošenje demokratskih odluka važno je znati da su i ovi mehuri dezinformacija deo naše političke stvarnosti, kao i da neki, poput propagandne mašine Kremlja, imaju koristi od njih i trude se da ih dodatno eksploatišu – rekao je Ila-Antila.

(Telegraf Nauka/Phys.org)