Ovaj mit je ekstremno glup i neutemeljen, ali popularan: Da li je to najveća tajna tzv. alfa mužjaka?

Alfa mužjak je termin koji je poslednjih godina ekstremno prisutan. O njemu se govori u najpopularnijim serijama i filmovima. Svuda je po društvenim mrežama, a mnogi influenseri propovedaju da im taj "status" dozvoljava da rade šta god požele, bez posledica.

Međutim, postoji samo jedan problem sa celim ovim konceptom. I to ne mali.

Preporučujemo

Nije ga moguće primeniti na ljudima. A retko kad da postoji među bilo kojim primatima, piše IFLScience.

Što je još najgore, ne postoji ni među vukovima, kojima je navodno inspirisan.

Kako je onda mit o alfa mužjaku nastao? I da li u njemu ima ikakve istine? Bilo gde?

Dvojica autora su kriva

Imajući u vidu geografsku rasprostranjenost, nema mnogo divljih životinja koje mogu da se takmiče s ljudima. Vukovi su jedna od njih. Naše dve vrste žive jedna kraj druge, nekad i ekstremno blizu, već desetinama hiljada godina, pa bi se pomislilo da znamo kako vukovi žive.

Upravo zbog toga veoma je čudno što mnogi zamišljaju da vukovi žive u nekom strogom i kompleksno hijerarhijskom društvu, kojim upravljaju alfa mužjaci i alfa ženke, sa potčinjenim betama i ponekom omegom na kraju čopora. To jednostavno nije tačno. Pa odakle je došao taj mit.

Za sve je kriv jedan čovek – Rudolf Šenkel, stručnjak za ponašanje životinja koji je radio u Švajcarskoj tridesetih i četrdesetih prošlog veka.

„Formiranje čopora počinje početkom zime, sa jezgrom čopora koje čine ženka i mužjak, inače glavni vuk. Neprestanom kontrolom i represijom svih vrsta konkurencije (…) ove dve alfa životinje brane svoj društveni položaj,“ objavio je on u svom radu „Studije o ponašanju vukova“.

Bio je to sporedni komentar, ali se zapatio. Inspirisan Šenkelom, istraživač vukova Dejvid Meh takođe je pričao o alfa paru u čoporu u svojoj knjizi iz 1970. i termin je uskoro postao popularan, pa „viralan“, piše IFLScience.

Zahvaljujući uglavnom samo ovoj dvojici autora, jednostavno je prihvaćeno da vukovi imaju nemilosrdne živote – ili njihov alfa dominira nad njima ili se konstantno bore za svoju poziciju. Promenjen je način dresure pasa zbog toga, promenjen je način na koji se vidi ljudsko društvo. A postoji samo jedan problem s celom pričom – potpuno je besmislena, navodi IFLScience.

Vanzemaljci u zatvoru

„Zamislite da vanzemaljci dođu na Zemlju rešeni da prouče ljudsko društvo, ali se spuste usred Državnog zatvora Red Onion u SAD i počnu da beleže šta vide: jednopolnu vrstu, striktno podeljenu po rasi i tetovažama, od kojih većina 23 sata dnevno provodi u malim ćelijama. Hijerarhija u vrsti određuje se ritualima, a za one u alfa klasi, koji imaju čuvarske uniforme, svaka vrsta ponašanja je dozvoljena prema opasnoj beta klasi“, navodi IFLScience i dodaje:

„Nije kontroverzno reći da to nije tačan opis života Homo sapiensa. Ali u tome je suština: koncept alfa vuka je skoro ista stvar.“

- Kada sam napisao knjigu 1970. sve što smo znali o ponašanju vukova saznavali smo posmatrajući vukove koji nisu bili u rodbinskim vezama, već su bili zatvoreni zajedno. U veštačkom okruženju, u kome nema rodbinskih veza, bilo je logično da ima borbi za prevlast, a da će najmoćniji biti obeleženi kao alfe – rekao je Meh za Science Arena početkom godine.

Meh je veći deo karijere kasnije proveo boreći se protiv koncepta alfa vuka, ali je, uprkos tome, ideja opstala.

Dominacija među primatima

Kako se navodi, nije da nema primera alfa životinja. Primera radi, gorile mogu da žive u grupama kojima dominira alfa mužjak, a sličnih primera ima i među orangutanima. U oba slučaja je reč o nama bliskoj vrsti, ali su ti primeri izuzeci.

- Nedavna istraživanja osporavaju tradicionalni pogled na dominaciju mužjaka kao nešto uobičajeno – rekao je Piter Kapeler, sociobiolog iz Nemačkog instituta za primate, u saopštenju izdatom ranije tokom meseca.

Kada se gledaju samo podaci te studije, dominacija jednog mužjaka zabeležena je samo u 25 od 151 populacije primata posmatranih u studiji. Dominacija jedne ženke primećena je u 16 populacija. Razlika nije velika. Većina populacija nije imala dominantne jedinke.

Kako navode istraživači, mit o dominantnom mužjaku više govori o ljudima koji ga promovišu, nego o životinjama na osnovu kojih tvrde da je nastao.

- Argument da je patrijarhat među ljudima nasleđe primata čini se pogrešnim – zaključili su u studiji.

(Telegraf Nauka/IFLScience)