Muškarci oklevaju više nego žene u deljenju negativnih vesti

Foto: Shutterstock

Istraživanje sugeriše da briga muškaraca za ostavljeni utisak vodi ka selektivnoj samopromociji. Putem tri eksperimenta sa više od 1.000 učesnika, studija se bavi polno specifičnim obrascima objavljivanja u digitalnom dobu.

Nalazi pokazuju da se žene osećaju zadovoljnije svojim nivoom objavljivanja, dok su muškarci skloni da zadržavaju informacije, piše Neuroscience News.

Preporučujemo

Nova studija Univerziteta Karnegi Melon, Bejzove poslovne škole i Bokonijevog univerziteta otkriva da su muškarci manje skloni deljenju negativnih informacija nego žene, dok nema mnogo razlike u pogledu pozitivnih vesti.

Autori sugerišu da je tako možda zbog veće brige među muškarcima za to kako će ih drugi ljudi videti, što rezultira sklonošću ka samopromociji putem deljenja pozitivnih informacija o sebi samima i zadržavanja svojih negativnih iskustava.

Deljenje u digitalnom dobu

Većina postojećeg istraživanja o razlikama među polovima i deljenju informacija dolazi iz vremena pre Interneta. Pošto živimo u svetu gde ljudi lako objavljuju informacije na raznim platformama svakog dana, nova studija daje uvide u način na koji delimo, kao i posledice deljenja, u digitalnom dobu.

Radi proučavanja razlika među polovima u deljenju različitih vrsta informacija, istraživači su izveli tri različita eksperimenta sa više od 1.000 ljudi. U prvoj studiji, ljudi su prijavljivali kad su osećali kao da „umiru od želje“ da saopšte neku informaciju drugima i da li su stvarno podelili tu informaciju.

Iako su muškarci i žene imali sličan broj slučajeva da žele da podele pozitivne informacije (npr. o napredovanju na poslu), muškarci su daleko ređe prijavljivali želju da podele negativne informacije (npr. neuspeh da se napreduje).

Dve dalje studije su omogućile da se kvantifikuju želja za objavljivanjem i ukupna želja učesnika, kao i njihova sklonost ka objavljivanju pozitivnih ili negativnih informacija o različitim temama i iskustvima.

Obrasci objavljivanja

Studija je takođe otkrila da su žene prijavljivale veće zadovoljstvo nego muškarci svojim nivoom objavljivanja, dok je većina muškaraca prijavila veću sklonost da zadrži informacije o svojim mislima i osećanjima čak i kad bi moglo biti bolje da ih podele sa drugima.

Objavljivanje je sve više rasprostranjeno i permanentno u digitalnom dobu. Razvoj društvenih medija i kanala digitalne komunikacije omogućio je izuzetne nivoe deljenja informacija, što je praćeno nizom društvenih i psiholoških posledica.

Rezultati studije pokazuju da pol ostaje značajna linija razlikovanja kad je u pitanju želja i sklonost da se objavljuju negativne informacije.

Studija ispituje da li pol zaista može objasniti razlike u želji i sklonosti za objavljivanje informacija.

Izgleda da su muškarci slični ženama u želji i verovatnoći objavljivanja pozitivnih informacija, ali je manje verovatno da će muškarci želeti da podele negativne informacije sa drugima, i manje je verovatno da će na kraju postupiti u skladu s tom željom.

Muškarci su, kako se čini, više motivisani nego žene da objavljuju informacije kao način samounapređenja, a izjave pokazuju da žene svoje ponašanje u pogledu deljenja doživljavaju kao relativno standardno, dok muškarci misle da su suzdržaniji nego što je poželjno.

S obzirom na različita ponašanja u pogledu deljenja, muškarci i žene bi mogli diferencijalno biti u boljem ili lošijem položaju s obzirom na pozitivne ili negativne posledice deljenja informacija.

(Telegraf Nauka/Neuroscience News)