Vreme čitanja: oko 2 min.
Da li su muškarci prirodno veštiji u navigaciji nego žene?
Vreme čitanja: oko 2 min.
Pretpostavka je uobičajena, ali neznatno povezana sa evolucijom, a verovatno više sa kulturnim faktorima.
Muškarci su prirodno bolji u navigaciji nego žene, zar ne? To je preovlađujuća pretpostavka koja duboko prožima zapadno mišljenje. Međutim, možda nije potpuno tačna, piše IFL Science.
Prema novoj i sveobuhvatnoj studiji, postoji dobar razlog da se sumnja da je bilo koja primetna razlika između muškaraca i žena u sposobnosti za pronalaženje puta posledica prirodne selekcije. Ukratko rečeno, ako postoje razlike, one nemaju nikakve veze s tim da su muškarci evoluirali da budu veštiji.
Postojeće istraživanje se usredsredilo na prostornu kogniciju, gde su stotine studija, i nekoliko metaanaliza, došle do rezultata koji se mogu sumirati ovako: muškarci nadmašuju žene na statistički značajan način u brojnim prostornim zadacima i u različitom stepenu.
Ta ideja je prilično popularna, kažu autori studije. „Tendencija da se polne razlike objasne kao proizvodi prirodne selekcije naročito je uobičajena u evolucionoj psihologiji, gde postoji dugotrajna preokupacija kognitivnim polnim razlikama“.
Standardno objašnjenje, poznato kao hipoteza o polno specifičnoj adaptaciji, objašnjava ovo poređenjem sa drugim vrstama, naročito onima gde se mužjaci kreću po većim oblastima životne sredine. U takvim slučajevima, pretpostavlja se da mužjaci prolaze kroz veću selekciju u pogledu veština pronalaženja puta nego ženke.
Radi testiranja ove hipoteze, američki istraživači iz različitih organizacija ispitali su razlike u pronalaženju puta kod 21 vrste, uključujući ljude, i uporedili opsege njihovog kretanja u životnoj sredini.
Neke od životinja koje su proučavali bile su azijska patuljasta vidra, blistava otrovna žaba, kalifornijski miš, šimpanza, pacov, konj, džinovska panda i razne vrste voluharica.
Rezultati su pokazali vrlo malo dokaza o korelaciji polnih razlika u opsegu kretanja sa veštinom navigacije.
Polne razlike u ponašanju ili učinku mogu biti posledica bioloških ili kulturnih faktora, od kojih nijedan ne proizilazi nužno iz evolucije u svim instancama. Na primer, plasticitet mozga znači da je naročito dobar u restrukturiranju, što je često zanemaren faktor.
Evolucioni psiholozi smatraju neku odliku urođenom ako je kulturno univerzalna, ali to ne važi za prostorne veštine.
„Nedavni dokazi u naturalnim populacijama snažno sugerišu da polna razlika u prostornoj navigaciji kod ljudi nije kulturno univerzalna“, kažu autori. „Ona nestaje u kulturama gde muškarci i žene imaju slične opsege kretanja“.
„Smatramo da buduća istraživanja o ljudskim polnim razlikama u pogledu navigacije treba da se fokusiraju na ulogu civilizacije i kulture, a ne na evolucione genetske faktore.“
(Telegraf Nauka/IFL Science)
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.