Klanjanje na oltaru veštačke inteligencije: O božanskom autoritetu AI, moralu, ljudima, korporacijama…

Ljudi sve više prihvataju ChatGPT i druge velike jezičke modele (LLM) i dok su ti procesi u toku veoma im je lako da veštačkoj inteligenciji (AI) pripišu ljudski, pa i božanski autoritet, smatra Veb Kin, antropolog Univerziteta u Mičigenu.

Kin proučava ulogu religije u svakodnevnom životu ljudi, etici i moralu. Ali takođe ga zanima kako ljudi antropomorfizuju predmete, posebno predmete koji deluju kao da koriste ljudski jezik ili jezičke sisteme na način na koji mi to činimo. On je objasnio načine na koje ljudi mogu početi da predaju autoritet veštačkoj inteligenciji - ali mogu otkriti da je veštačka inteligencija jednostavno ogledalo ljudi i korporacija koje su je izgradile.

Preporučujemo

Sajt Univerziteta u Mičigenu objavio je pitanja i odgovore profesora Kina ove teme, a mi ih prenosimo:

• Zašto toliko verujemo onome što nam ChatGPT govori?

- Autoritet koji prepuštamo veštačkoj inteligenciji ima mnogo izvora, ali oni koji me posebno zanimaju su oni koji se oslanjaju na način na koji smo mi, ljudska bića, davali autoritet neljudskim stvarima u mnogo različitih konteksta tokom istorije. Imamo snažnu tendenciju da projektujemo namere i duboke misli na stvari koje deluju živo, stvari koje mogu da koriste jezik kao mi, ili da koriste sisteme signala, za komunikaciju.

To smo, zapravo, radili s drevnim proročištem u Delfima u Grčkoj. To smo radili u drevnoj Kini sa Ji đingom. I, čini mi se, ljudi to počinju da rade, u mnogim slučajevima, sa algoritmima – čak i malim stvarima, jednostavnim stvarima kao što je Fitbit ili algoritmi za preporuku Spotify-a, koji opet poručuju: „Znam tvoj ukus bolje od tebe.“

• Možete li malo govoriti o moralnim granicama i kako su se one menjale tokom vremena?

- Priča o istoriji morala zavisiće od toga gde povlačimo granice između ljudskog i neljudskog. Ko se računa? Na koga se primenjuje moja etika? A na koga se ne primenjuje? Veći deo priče o napretku poslednjih nekoliko vekova zavisio je od proširivanja kruga ljudi koji su uključeni među one koji se računaju, koji su važni, u moralnom smislu.

Bilo je vremena kada žene nisu imale pravo glasa, kada su ljudi bili robovi, kada je bilo u redu prebiti konja nasmrt na ulicama velikog grada... Naši promenljivi stavovi prema ovim stvarima nisu bili samo promene u pravnim sistemima ili idejama o pravdi, već su bile proširenja u moralnom krugu. Kada proširite moralni krug, stalno nailazite na stvari koje su dvosmislene, za koje niste sigurni gde pripadaju - kojoj strani linije između ljudskog i neljudskog pripadaju? I tu počinjete da dobijate zaista zanimljive moralne probleme.

• Kuda ide čovečanstvo sa svojom novootkrivenom ljubavlju prema veštačkoj inteligenciji?

- Moramo biti vrlo oprezni i vrlo pametni u vezi s tim kakvu vrstu autoriteta smo spremni da joj damo, kakve odluke smo spremni da joj dopustimo da donosi za nas, i biti pametni u vezi sa tim, ne davati joj previše poverenja, previše verodostojnosti, više vere nego što zaslužuje. Veštačka inteligencija je ljudska kreacija, i na ljudima je da znaju šta da rade sa njom.

Druga stvar koju moram da kažem je da je veštačka inteligencija takođe proizvod nekih vrlo moćnih, vrlo velikih korporacija, i one imaju svoje interese. Dakle, druga stvar na koju moramo biti oprezni je davanje previše moći veštačkoj inteligenciji a da zaboravimo ko stoji iza nje.

• Da li bi trebalo da budemo zabrinuti zbog veštačke inteligencije?

- Svet izgleda podeljen između optimista i pesimista kada je reč o veštačkoj inteligenciji, tehno-utopista i tehno-distopista. Više brinem o utopistima jednostavno zato što je istorija tehnologije istorija mnogih divnih stvari, koje uvek dolaze s neželjenim posledicama, bez obzira na to da li govorite o pronalasku aviona i automobila, koji su bili divne stvari, a sada su ključni akteri u klimatskim promenama. Pronalazak nuklearne energije bio je strahovito divna stvar, i dao nam je pretnju nuklearne apokalipse.

• Možete li nam dati primer moralnog odlučivanja veštačke inteligencije?

- En Arbor u Mičigenu jedan je od poligona za testiranje autonomnih vozila. Možda ćete reći sebi, pa, to je kul spravica, ali onda počinjete da ih viđate sve više, i možda ćete početi da se pitate: „Verujem li im da me neće udariti ako nepažljivo pređem ulicu ispred nje?“ Problem je što nije jednostavno pitanje dizajniranja automobila koji neće udarati u stvari. Morate dizajnirati automobil koji mora da donosi odluke koje će, na kraju krajeva, ponekad biti moralne odluke.

Zamislite da jedno od ovih autonomnih vozila vozi putem, a ispred prelazi majka sa detetom. Automobil mora doneti vrlo brzu odluku: Da li da udarim majku i dete ili da udarim u drvo i ubijem sve putnike u automobilu? Takve stvari moraju da se dese pre ili kasnije. To nije samo tehnička opcija; to je moralna odluka. U nekom smislu, te izbore smo prepustili mašini. Ali samo zato što smo to učinili ne menja činjenicu da to nije samo tehnički problem sa tehničkim rešenjem – iza toga će ležati neka vrsta moralne odluke.

• Pisali ste o preseku ovih ideja u nedavnoj knjizi, zar ne?

- Moja nova knjiga - „Životinje, roboti, bogovi“ - prvobitno je podstaknuta nečim što me je pogodilo kada se ChatGPT prvi put pojavio. Brzo sam primetio da se dešava nešto smešno kada su mnogi ljudi koji su bili duboko uključeni u nove tehnologije poput veštačke inteligencije i robota, ljudi koji se ponose time što su izuzetno racionalni, izuzetno naučni ljudi, ljudi koji su potpuno sekularni, kompjuterski inženjeri i investitori iz Silicijumske doline, govoreći o moćima ChatGPT-a često zapadali u teološki jezik, govoreći, na primer, kako veštačka inteligencija postaje božanska.

Konstantno stvaramo moralne „druge“, bilo da vičemo na kompjuter jer je blokirao u ključnom trenutku, šutiramo automobil kada se pokvari, razgovaramo sa svojim psom. Ovo su trivijalni primeri, ali ponekad gradimo vrlo velike verzije toga. Postoje ljudi koji podležu iskušenju da veštačkoj inteligenciji pripišu ogroman autoritet i mislim da je to zapravo u nekom smislu proširenje ovih vrlo sitnih, običnih načina na koje antropomorfizujemo neživi svet i dajemo mu ljudske moći.

(Telegraf Nauka/Michigan News, University of Michigan)