Alfa mužjaci su retki kod primata – a ženke su verovatno u podjednakoj meri domininantne nad suprotnim polom

Istraživači su otkrili da je izražena dominacija mužjaka retka kod primata i da su oba pola sposobna da budu gospodari zavisno od okolnosti.

U svetu primata, alfa mužjaci retko imaju dominaciju nad ženkama i otprilike je jednak broj primera da mužjaci dominiraju nad ženkama i da ženke dominiraju nad mužjacima.

Preporučujemo

Istraživači su ispitali dominaciju među polovima kod više od 100 vrsta primata i otkrili da kod većine primata nijedan pol nije izrazito dominantan nad drugim, dovodeći u pitanje pretpostavke da su mužjaci obično dominantniji.

Nova studija predstavlja precizniju sliku odnosa između polova: oba pola su često sposobna da pobede u međusobnim agresivim sukobima.

Takođe, kod manjine vrsta gde postoji izražena dominacija, mužjaci i ženke obično primenjuju različite strategije vladavine.

„Dok mužjaci primata stiču moć putem fizičke snage i prisile, moć ženki oslanja se na alternativne metode, kao što su reproduktivne strategije u cilju kontrole parenja“, kažu autori studije sa Univerziteta Monpelje u Francuskoj.

Naučnici su ranije često pretpostavljali da je muški pol dominantan u svetu sisara. Međutim, muški sisari nemaju uvek prednost veličine naspram ženki i u proteklim decenijama je dokumentovano mnogo slučajeva da ženke zauzimaju vladajuću poziciju, u rasponu od ženskih orki koje predvode svoje grupe do agresivnih ženki merkata. Isto je kod primata, gde je ženska dominantnost zabeležena kod vrsta poput bonobo majmuna i prstenorepih lemura.

Da bi proučili odnose između polova kod više vrsta primata, istraživači su analizirali podatke iz 253 studije o primatima. Otkrili su da su agresivni susreti između mužjaka i ženki uobičajeni kod primata i da čine oko polovine svih sukoba, ali da su retko jednostrani.

Prebrojani su pobednici sukoba između polova u 151 populaciji 84 vrste: mužjaci su uvek pobeđivali u 25 populacija koje uključuju 16 vrsta, dok su ženke uveke pobeđivale u 20 populacija koje uključuju 16 vrsta. Ishod je bio složeniji u preostalih 106 populacija 69 vrsta, a postojale su umerene polne neravnoteže.

Dominantnost je varirala ne samo u različitim vrstama primata, već i unutar iste vrste. Na primer, različite ženske populacije bonobo majmuna pobedile su u 48-79% sukoba, dok su ženski patas majmuni (Erythrocebus patas) pobedili u 0-61% sukoba. Zabeleženo je da su talapojni (Miopithecus talapoin) mogli pokazivati striktnu mušku dominaciju, striktnu žensku dominaciju ili nejasan odnos, zavisno od posmatrane grupe.

Istraživači su ispitali mehanizme iza promenljive dominacije kod primata i otkrili da fizičke karakteristike imaju ulogu, kao i mesto i način života.

Ženska dominacija se uglavnom dešavala u populacijama gde ženke imaju reproduktivnu kotrolu, što znači da one odlučuju da li će se pariti. Na primer, tako je obično bilo kod monogamnih vrsta koje žive na drveću, gde ženke mogu da pobegnu mužjacima i gde je sukob manja pretnja po mladunce koje ženka već ima.

Nasuprot tome, muška dominacija bila je uobičajenija kod vrsta koje žive na tlu kad su mužjaci veći i kontrolišu parenje sa više ženki.

„Nedavno istraživanje počelo je da osporava tradicionalna shvatanja da je muška dominacija podrazumevana i naša studija predstavlja sveobuhvatnije istraživanje varijacije u odnosima dominacije između polova“, kažu koautori iz Nem.ačkog centra za istraživanje primata.

(Telegraf Nauka/Live Science)