Polifenoli – prirodne hemikalije koje vam mogu dati uzak struk, zdravo srce i nizak krvni pritisak

Može li jedinjenje prisutno u biljkama usporiti proces starenja i pomoći u borbi protiv Alchajmerove bolesti?

U opticaju je nova reč kad je u pitanju zdravlje: polifenoli. Iako naučnici već godinama istražuju ta biljna jedinjenja, termin je sad privukao pažnju javnosti – i to s dobrim razlogom.

Preporučujemo

Sve je više dokaza da ishrana bogata ovim sjajnim prirodnim hemikalijama pruža brojne zdravstvene koristi, poboljšavajući sve u rasponu od srčanog i metaboličkog zdravlja do smanjenja rizika od neurodegenerativnih bolesti, poput Alchajmerove.

Postoji i istraživanje koje sugeriše da povećan unos polifenola može da uspori znakove starenja kože i smanji obim struka.

Polifenoli su grupa fitonutrimenata (mada se ovi termini često i pogrešno upotrebljavaju jedan umesto drugog), prirodno prisutnih hemikalija u biljkama koje pomažu u zaštiti od pretnji kao što su insekti ili ultraljubičasto zračenje, a ispostavlja se da pomažu i nama kad ih konzumiramo.

U visokim koncentracijama se mogu naći u voću i povrću sa jakim bojama, poput cvekle, kupina, crnih maslina, veoma crvenih paradajza i tamnog, lisnatog povrća. Pored zaštite biljaka, fitonutrimenti – uključujući polifenole – takođe obezbeđuju jak pigment. Isto važi za jake ukuse: što veći kašalj izaziva ekstradevičansko maslinovo ulje – verovatno je veća koncentracija polifenola. Čaj, kafa i tamna čokolada su izvrsni izvori.

Postoje hiljade tipova fitonutrimenata – nisu svi otkriveni – kao što su resveratrol u crvenom vinu, elaginska kiselina u orasima i katehini u čaju. Pojedinačne biljke, pak, imaju brojne fitonutrimente – paradajz sadrži polifenole (flavonoide i flavanone) i karotenoide (likopen, fitoen i beta-karoten).

Istraživanja su pokazala da svi oni rade različite stvari za naše zdravlje. Flavanoli u kakau povezani su sa smanjenim rizikom od moždanog i srčanog udara, kaže dr Federika Amati sa Londonskog imperijalnog koledža. Katehini u zelenom čaju mogu pozitivno uticati na metabolizam, obim struka i indeks telesne mase. Polifenoli u hibiskusu smanjuju krvni pritisak.

Polifenoli pokazuju složenost biljaka koje konzumiramo – one nam daju više od vlakana i vitamina – postoji ogroman svet jedinjenja sa korisnim uticajem na naše zdravlje.

Nekoliko opservacionih studija pokazuje da je veći unos dijetetskih polifenola povezan sa smanjenim rizikom od brojnih hroničnih bolesti. Na primer, jedna studija je otkrila da oni koji su prijavili ishranu bogatu polifenolima imaju 46% manji rizik od razvoja srčane bolesti nego oni koji ih konzumiraju najmanje.

Postoje dokazi da konzumacija polifenola može da poveća tok krvi u mozak i smanji zapaljenje u telu, zbog čega se smatra da imaju potencijal za borbu protiv neurodegenerativnih bolesti.

Međutim, naše znanje o tome kako ova jedinjenja tačno deluju nije potpuno. Mehanizmi njihovog delovanja u našim telima se još istražuju, a mnogi istraživači tome pristupaju iz pogrešne perspektive, zanemarujući kako naša tela značajno menjaju ova jedinjenja, kaže Danijel del Rio sa Univerziteta u Parmi.

Polifenoli mogu biti dobri za nas zbog načina interakcije i transformacije sa našim probavnim mikrobima, koji ih u suštini koriste kao hranu. Del Rio i kolege su pokazali da naši crevni mikrobi pretvaraju polifenole u „manje metabolite koji se više apsorbuju“ i doprinose dobrom stanju tela.

Verovatno je nova zainteresovanost javnosti za zdravlje probavnog sistema vratila polifenole u centar pažnje. Do ogromnog porasta interesovanja je došlo tokom 1990-ih, naročito za crveno vino i „francuski paradoks“, što je dovelo do znatnog istraživanja o polifenolu resveratrolu, kaže Amati.

Sada, sa raširenijom svešću o mikrobima u našim crevima i povećanim fokusom na ulogu ishrane u našem zdravlju u opštijem smislu, polifenoli su ponovo predmet razgovora.

Stručnjaci kažu da je najbolje jesti razne biljke radi unosa brojnih fitonutrimenata. To se odnosi na voće, povrće, mahunarke, cela zrna, orašaste plodove, semenje, začinsko bilje i začine.

„Začinsko bilje i začini su neki od najbogatijih izvora. Karanfilić sadrži 16.000mg polifenola na 100g, a cimet 9.700mg na 100g. Ne mora da bude skupo. Divlje borovnice – 650mg/100g – mnogo se promovišu, a sadrže sedam puta manje polifenola od pristupačnijeg crnog pasulja – 4.800mg/100g“, kažu stručnjaci.

Trenutno je velika buka o ovoj temi i neki istraživači to koriste za neozbiljnu nauku. Međutim, strogo ispitivanje polifenola može nas naučiti nove načine za brigu o sebi i našem zdravlju putem izbalansirane ishrane. Nisu to čarobna jedinjenja koje rešavaju problem hroničnih bolesti, ali sigurno mogu doprineti prevenciji hroničnih bolesti.

(Telegraf Nauka/Guardian)