Meso nije bilo na meniju za ljudskog pretka australopitekusa

Uključivanje mesa u ishrahu bilo je prekretnica u evoluciji ljudske loze, potencijalni podsticaj za napredovanje poput većeg mozga. Međutim, naučnici se muče da utvrde kad je konzumacija mesa počela i ko je to uradio.

Novo istraživanje daje prvi direktan dokaz da je australopitekus, važan rani predak čoveka koji je ispoljavao mešavinu majmunolikih i čovekolikih odlika, konzumirao vrlo malo ili nimalo mesa, oslanjajući se na ishranu na biljnoj bazi.

Preporučujemo

Studija je utvrdila ishranu sedam australopitekusa iz Južne Afrike u periodu od pre 3,7 do 3,3 miliona godina na osnovu hemije njihove zubne gleđi.

„Meso je verovatno imalo značajnu ulogu u povećanju kranijalnog kapaciteta – razvoju većeg mozga – tokom ljudske evolucije. Životinjski resursi obezbeđuju bogat izvor kalorija i esencijalnih nutrimenata, minerala i vitamina bitnih za razvoj velikog mozga“, kažu istraživači sa Instituta Maks Plank za hemiju u Nemačkoj i Univeziteta Vitvatersrand u Južnoafričkoj Republici.

Nalazi dovode u pitanje pretpostavku da je meso bilo glavna komponenta ishrane australopitekusa, uprkos tome što su neki primerci povezani sa kamenim oruđem i kostima sa tragovima sečenja.

Podaci ukazuju da je konzumacija mesa bila kasniji razvoj, možda kod kasnijih populacija različitih vrsta australopitekusa ili drugih vrsta u evoluciji ljudske loze, koje se kolektivno nazivaju hominini.

Australopitekus je živeo u istočnoj i južnoj Africi od pre oko 4,2 do pre 1,9 miliona godina. Naša vrsta homo sapijens pojavila se pre oko 300.000 godina.

Sedam proučavanih jedinki su bile biljojedi. Iako je povremena konzumacija mesa moguća, slično modernim ne-ljudskim primatima kao što su šimpanze i pavijani, podaci ukazuju na ishranu sastavljenu prvenstveno od biljnih resursa. To je možda uključivalo voće, lišće i neke cvetnice u savanama.

Australopitekus je imao majmunolike facijalne proporcije i mozak velik otprilike kao trećina mozga naše vrste, kao i relativno duge ruke sa krivim prstima, pogodno za penjanje na drveće. Stajao je na dve noge i hodao uspravno. Australopitekus je dao ključne uvide u evoluciju bipednog kretanja i ranu upotrebu oruđa. Dok su njihovi mozgovi bili manji od naših, bili su malo veći nego mozak modernih šimpanzi.

Najčuveniji fosil australopitekusa je dobio nadimak Lusi, a otkriven je u Etiopiji 1974. i star je oko 3,2 miliona godina. Lusi, verovatno ženska jedinka, bile je visoka oko jedan metar. Mužjaci bi bili malo veći.

Lusi je bila pripadnica vrste Australopithecus afarensis. Sedam jedinki iz studije su verovatno iz vrlo bliske vrste Australopithecus africanus.

Hemija hrane koju je pojela neka individua ugradi se u tkivo, uključujući tvrde delove kao što je gleđ koji pomažu u fosilizaciji. Istraživači su analizirali sedam fosilizovanih kutnjaka pronađenih u pećini Sterkfontejn u blizini Johanesburga, u okviru južnoafričke „Kolevke čovečanstva“, oblasti poznate po fosilima ranih hominina.

Odnos dva različita oblika – izotopa – elementa azota u zubima australopitekusa bio je velikom skladu sa fosilima biljojednih životinja u istom ekosistemu kao što su antilope, a ne sa mesojedima kao što su hijene, leopardi i sabljozube mačke.

Najraniji dokazi moguće konzumacije mesa kod hominina uključuju životinjske kosti sa tragovima sečenja iz vremena od pre 3,4 miliona godina u Etiopiji. Vodi se rasprava o tome da li je u pitanju kasapljenje radi mesa.

Nalaz da australopitekus, sa mozgom manjim nego kod kasnijih hominina, nije konzumirao značajne količine mesa sisara slaže se sa hipotezom da je promena u ishrani imala ulogu u povećanju mozga.

„Da smo otkrili da je australopitekus konzumirao znatne količine mesa, zaključili bismo da kasnije povećanje kranijalnog prostora kod drugih vrsta hominina nije bilo rezultat početka konzumacije mesa“, kažu istraživači.

Konzumacija mesa je takođe mogla doprineti povećanju rasta, smanjenju abdomena, društvenoj složenosti i upotrebi oruđa među homininima.

Ključna pitanja ostaju: ko je prvi počeo da jede meso, kad je to počelo i kad je postalo toliko značajno da uzrokuje morfološke adaptacije?

(Telegraf Nauka/Yahoo)