Da li vežbanje „troši“ otkucaje srca? Evo šta je pokazalo istraživanje
Zaboravite mit da vežbanje „troši“ otkucaje srca, novo istraživanje pokazuje da fizički aktivni ljudi koriste mnogo manje otkucaja srca dnevno i time potencijalno produžuju svoj život, saopštio je Istraživački kardiološki institut Viktor Čeng, a prenosi EurekAlert!
Sportisti su imali u proseku 68 otkucaja srca u minuti (bpm), dok su neaktivne osobe imale 76 otkucaja u minuti. To se prevodi u ukupno 97.920 otkucaja dnevno za sportiste i 109.440 otkucaja dnevno za nesportiste – što znači da ih sportisti imaju oko 10 odsto manje.
Preporučujemo
Sa dna mora izvučeno blago - 1.000 srebrnjaka i 4 zlatnika: Vrednost mu je milion dolara
6 milijardi tona u sekundi: Ovakav rast planete nikad nije viđen, a već je veća od Jupitera od 5 do 10 puta
- To je neverovatna ušteda od oko 11.500 otkucaja dnevno. Iako srca sportista rade jače tokom vežbanja, njihovi niži otkucaji u mirovanju to više nego nadoknađuju – rekao je prof. Andre la Gerš, šef HEART laboratorije Instituta za medicinska istraživanja Sent Vinsent i Istraživačkog kardiološkog instituta Viktor Čeng.
Studija objavljena u JACC: Advances otkrila je da su fizički najspremniji pojedinci imali otkucaje srca u mirovanju niske i do 40 otkucaja u minuti, u poređenju sa prosečnih od 70 do 80. To znači da tokom 24 sata, sportisti koriste manje ukupnih otkucaja srca od ljudi koji sede, čak i kada se uračunaju skokovi pulsa tokom treninga.
Ovi nalazi razbijaju mit koji je popularizovao američki predsednik Donald Tramp da je telo baterija sa konačnom količinom energije i da je vežbanje samo iscrpljuje.
- Što ste fizički spremniji, to vaše telo postaje metabolički efikasnije. Čak i ako naporno trenirate sat vremena dnevno, vaše srce kuca sporije ostalih 23 sata. Neto efekat je manje ukupno iskorišćenih otkucaja – objasnio je La Gerš.
Ovaj niži broj otkucaja srca u mirovanju nije samo znak fizičke spremnosti, već i prediktor boljih zdravstvenih ishoda. Profesor La Garš kaže da povećanje fizičke aktivnosti, kada se radi bezbedno, može poboljšati funkciju srca i smanjiti dugoročni kardiovaskularni rizik.
- Vežbanje je snažno povezano sa poboljšanim mentalnim zdravljem, dužim životnim vekom i nižim stopama srčanih bolesti - kaže on.
Dok ekstremni događaji izdržljivosti poput Tour de France-a mogu privremeno povećati dnevni broj otkucaja srca, profesor La Gerche kaže da koristi redovnog, umerenog vežbanja daleko nadmašuju sve rizike.
(Telegraf Nauka/EurekAlert!)