Naučnici otkrivaju šta post od sedam dana čini ljudskom telu

Naučnici su otkrili da produženi post pokreće velike promene širom tela, ali se mnogi od najzanimljivijih efekata pojavljuju tek nakon otprilike tri dana bez hrane. Rezultati sugerišu da post može uticati na zdravlje na načine koji prevazilaze gubitak težine i da bi na kraju mogao inspirisati tretmane koji oponašaju njegove efekte.

Uzdržavanje od hrane tokom nekoliko dana prevazilazi primoravanje tela da sagoreva uskladištene masti. Istraživanje objavljeno 2024. godine pokazalo je da produženi post proizvodi rasprostranjene i koordinirane biološke promene u više organa, a neki od najizraženijih efekata javili su se tek nakon otprilike tri dana bez kalorija.

Preporučujemo

Nalazi predstavljaju neobično detaljan uvid u način kako ljudsko telo reaguje tokom produženog posta. Istraživači su pronašli dokaze o biološkim efektima koji prevazilaze gubitak težine, iako se mnoge promene potencijalno povezane sa zdravljem nisu videle sve dok učesnici nisu bili otprilike tri dana bez hrane.

Istraživanje su izveli naučnici iz Instituta za preciznu zdravstvenu zaštitu Univerziteta Kvin Meri u Londonu i Norveške škole za sportske nauke. Identifikujući molekularne promene povezane sa postom, istraživači se nadaju da će obezbediti osnovu za buduće studije koje bi mogle dovesti do tretmana sposobnih da reprodukuju neke od efekata posta.

To bi moglo biti naročito važno za ljude koji bi mogli imati koristi od određenih bioloških efekata posta, ali ne mogu bezbedno da se podvrgnu produženom postu ili da prate pristupe koji oponašaju post, kao što su ketogene dijete.

Kako se telo prilagođava postu

Ljudi su evoluirali tako da tolerišu duže periode bez hrane, što je sposobnost koja je bila neophodna u vremenima kad su obroci bili neizvesni. Danas milioni ljudi poste iz kulturnih, verskih i medicinskih razloga ili radi gubitka težine.

Post takođe ima dugu istoriju u medicini. Koristi je u raznim oblicima kao pomoć u upravljanju stanjima među kojima su epilepsija i reumatoidni artritis.

Jedna od najjasnijih promena tokom posta uključuje snabdevanje tela energijom. U normalnim uslovima, većina brzo dostupne energije u telu dolazi od glukoze iz hrane. Kad ta energija nestane, telo postepeno počinje više da koristi uskladištene masti.

Naučnici su već shvatili ovaj osnovni metabolički pomak. Mnogo manje je jasno šta produženi post čini u ostatku tela, uključujući to da li proizvodi biološke promene koje bi mogle biti korisne, štetne ili oboje (korisne ili štetne).

Moderna analiza proteina omogućila je da se ova pitanja istraže mnogo detaljnije. Proteini obavljaju ogroman niz poslova u telu, od izgradnje tkiva do kontrole hemijskih reakcija i prenosa signala između ćelija. Merenje hiljada proteina u krvotoku može stoga dati široku sliku načina na koji različiti organi i biološki sistemi reaguju.

Praćenje sedmodnevnog posta na vodi

Za potrebe studije, istraživači su pratili 12 zdravih dobrovoljaca koji su obavili sedmodnevni post isključivo na vodi. Učesnici su pažljivo praćeni svakog dana. Naučnici su merili promene u oko 3.000 proteina u njihovoj krvi pre posta, tokom perioda posta i nakon što su ponovo počeli da jedu.

Istraživači su zatim kombinovali ta merenja proteina sa genetskim informacijama iz velikih populacionih studija. To im je omogućilo da ispitaju koje biološke putanje se menjaju tokom posta i da predvide neke od mogućih zdravstvenih posledica povezanih s tim promenama.

Kao što je bilo očekivano, telo je počelo da se prebacuje sa glukoze na uskladištene masti kao glavni izvor energije tokom prva dva ili tri dana bez hrane. Učesnici su tokom posta izgubili u proseku 5,7 kilograma, pri čemu je gubitak mase dolazio i od masnog tkiva i od nemasnog tkiva. Nemasna tkiva su ona koja nisu telesna mast, kao što su mišići i druga tkiva bogata vodom.

Tri dana nakon što su učesnici ponovo počeli da jedu, njihova ukupna težina je ostala ispod početne vrednosti. Međutim, većina izgubljenog nemasnog tkiva se vratila, dok se redukcija masnog tkiva zadržala.

Veliki promena se pojavila oko trećeg dana

Najupečatljiviji nalaz odnosio se na događaje nakon otprilike tri dana posta. U tom trenutku, istraživači su počeli da detektuju izražene promene u nivoima proteina širom tela. Ovaj obrazac je sugerisao da potpuna restrikcija kalorija proizvodi koordiniran odgovor celog tela, a ne samo promenu načina na koji telo dolazi do energije.

Oko jedne trećine svih merenih proteina značajno se promenilo tokom perioda posta, sa efektima povezanim sa svim glavnim organima. Mnoge od tih promena dosledno su se javljale među učesnicima. Takođe su detektovani biološki potpisi koji se nisu mogli objasniti samo gubitkom težine.

Jedan primer je uključivao promene u proteinima povezanim sa strukturnom podrškom neuronima u mozgu. Neuroni su specijalizovane ćelije koje prenose informacije širom nervnog sistema, a proteini koji ih okružuju i podržavaju pomažu u očuvanju njihove strukture i funkcije.

Rezultati sugerišu da produženi post može uticati na mnogo širi spektar bioloških procesa pored metabolizma masti.

Potencijalne koristi prevazilaze gubitak težine

„Prvi put smo u mogućnosti da vidimo šta se dešava na molekularnom nivou širom tela kad postimo. Post, kad se sprovodi bezbedno, jeste efikasna intervencija za gubitak težine. Popularne dijete koje uključuju post – kao što je povremeni post – tvrde da obezbeđuju zdravstvene koristi koje prevazilaze gubitak težine. Naši rezultati daju dokaze za zdravstvene koristi posta koje idu dalje od gubitka težine, ali su one bile vidljive tek nakon tri dana potpune restrikcije kalorija – kasnije nego što smo mislili“, kažu istraživači.

Vreme je važno. Povremeni post može uključivati mnogo kraće periode bez hrane, dok je ova studija ispitivala potpunu restrikciju kalorija u trajanju od nekoliko dana. Rezultati stoga ne znače da kraći režimi posta nužno proizvode iste efekte. Umesto toga, studija pomaže da se identifikuje kad počinju da se pojavljuju neki od značajnijih molekularnih odgovora na produženi post.

Da li bi naučnici mogli da reprodukuju efekte posta?

Razumevanje zašto post proizvodi određene biološke promene moglo bi se pokazati kao važnije od samog posta. Ako istraživači uspeju da utvrde koje molekularne putanje su odgovorne za potencijalno korisne efekte, mogao bi postati moguć razvoj tretmana koji aktiviraju te putanje bez potrebe da pacijenti prestanu da jedu nekoliko dana. Ta mogućnost bi mogla biti posebno korisna za ljude čija zdravstvena stanja čine produženi post nepraktičnim ili nebezbednim.

„Naši nalazi daju osnovu za neka stara znanja o korišćenju posta kod određenih stanja. Iako post može biti koristan za tretiranje nekih stanja, često neće biti opcija za ljude lošeg zdravlja. Nadamo se da ovi nalazi mogu pružiti informacije o tome zašto je post koristan u određenim slučajevima, što se onda može upotrebiti za razvoj tretmana koje pacijenti mogu da ostvare“, kažu istraživači.

Studija predstavlja detaljnu molekularnu mapu načina prilagođavanja ljudskog tela tokom produženog posta. Takođe se naglašava bitna granica: iako prelazak na sagorevanje uskladištenih masti počinje tokom prvih nekoliko dana, mnoge od širih bioloških promena povezanih sa postom postaju primetne tek posle otprilike tri dana bez kalorija.

Ta razlika bi mogla pomoći istraživačima da razdvoje efekte gubitka težine od dubljih bioloških reakcija uzrokovanih produženim postom, istovremeno obezbeđujući nove informacije o tome kako bi se te reakcije jednog dana mogle reprodukovati bez potrebe da se ljudi podvrgavaju dugim periodima bez hrane.

(Telegraf Nauka/Science Daily)