Više svetla tokom noći može biti opasno: Povezano je sa rizikom od srčanih oboljenja

Veća izloženost svetlosti tokom noći povezana je sa promenama u građi i radu srca koje mogu nastati mnogo pre nego što se pojave simptomi kardiovaskularne bolesti. Kod ljudi koji su noću bili izloženi većoj količini svetlosti, snimci magnetnom rezonancom pokazali su deblje zidove i veću masu leve komore, kao i suptilne znake slabijeg rada srčanog mišića, navodi SciTech Daily.

Nalazi ne znače da noćno svetlo neposredno izaziva ove promene, ali ukazuju na vezu koja bi mogla biti značajna za zdravlje srca. Posebno je zanimljivo što su nepovoljnije promene uglavnom bile izraženije sa većom izloženošću svetlosti, dok bi deo te povezanosti mogao da se objasni kraćim snom i poremećajem prirodnog dnevno-noćnog ritma.

Veštačko osvetljenje postalo je gotovo neizbežan deo savremenog života. Ulična rasveta prodire kroz prozore, elektronski uređaji svetle tokom noći, a telefoni, televizori i drugi ekrani često se koriste neposredno pre odlaska na spavanje. Iako je poznato da svetlost u vreme kada bi organizam trebalo da bude izložen mraku može da poremeti san i biološki ritam, mnogo manje se znalo o njenoj povezanosti sa konkretnim promenama na srcu.

Merenja 2013. i 2015.

Istraživanje je obuhvatilo 11.071 učesnika britanske Biobanke. Svaki od njih nosio je tokom sedam dana uređaj na ručnom zglobu sa senzorom koji je beležio količinu svetlosti kojoj je osoba bila izložena. Merenja su sprovedena između 2013. i 2015. godine, a približno tri godine kasnije učesnicima je urađena magnetna rezonanca srca.

Na taj način istraživači nisu pratili samo pojavu srčanih bolesti, već su mogli detaljno da procene veličinu, građu i rad pojedinih srčanih šupljina i otkriju promene koje još ne moraju da izazivaju simptome.

Posebno je analizirana izloženost svetlosti jačoj od tri luksa tokom perioda koji je za svakog učesnika odgovarao noćnom odmoru. Luks je jedinica kojom se meri osvetljenost površine. Tri luksa predstavljaju relativno slabo svetlo, ali i takva izloženost tokom noći može uticati na lučenje melatonina, hormona važnog za regulisanje sna i dnevno-noćnog ritma.

Rezultati su pokazali da su osobe izložene većoj količini noćnog svetla imale nepovoljnije promene na levoj komori, glavnoj srčanoj komori koja potiskuje krv bogatu kiseonikom u ostatak tela.

U poređenju sa ljudima koji tokom noći praktično nisu bili izloženi svetlosti jačoj od tri luksa, osobe sa najvećom izloženošću imale su u proseku veću masu leve komore i deblji njen zid. Prosečna debljina zida bila je veća za oko 1,5 odsto, dok je masa leve komore bila veća za približno 2,4 odsto.

Takve razlike pojedinačno mogu delovati male, ali su se pojavljivale kao deo šireg obrasca promena u građi srca. Reč je o takozvanom remodelovanju, procesu u kome se struktura srca postepeno menja kao odgovor na dugotrajno opterećenje.

Kada zid leve komore postane deblji, srčani mišić može izgubiti deo svoje normalne elastičnosti, a prostor u komori namenjen krvi može se smanjiti. Takve promene ne znače da osoba već ima srčanu slabost, ali mogu predstavljati rane znake nepovoljnog prilagođavanja srca.

Istraživači su uočili i suptilne promene u funkciji srčanog mišića. Kod osoba izloženijih noćnom svetlu miokard je pokazivao slabiju sposobnost da se pravilno steže i opušta. Ovakve promene mogu se otkriti magnetnom rezonancom i pre nego što uobičajeni pokazatelji rada srca postanu očigledno poremećeni.

Promene nisu bile ograničene samo na levu komoru. Uočene su i na desnoj komori i levoj pretkomori. Kod ljudi sa najvećom izloženošću svetlosti desna komora imala je nešto veće zapremine na kraju punjenja i pražnjenja, dok je leva pretkomora bila veća i pokazivala nešto slabiju sposobnost izbacivanja krvi.

Izraženije promene

Što je izloženost svetlosti tokom noći bila veća, nepovoljne promene uglavnom su bile izraženije. Takav postepen odnos dodatno je privukao pažnju istraživača na mogućnost da noćno osvetljenje predstavlja jedan od faktora povezanih sa zdravljem srca.

Jedno od mogućih objašnjenja krije se u snu. Veća izloženost noćnom svetlu bila je povezana sa kraćim spavanjem, a statističke analize pokazale su da bi trajanje sna moglo da objasni približno četvrtinu do gotovo polovinu pojedinih zabeleženih veza između osvetljenja i promena na srcu.

Svetlost je istovremeno jedan od najvažnijih signala pomoću kojih organizam usklađuje svoj unutrašnji biološki sat. Izlaganje svetlosti u vreme kada telo očekuje mrak može da poremeti cirkadijalni ritam, koji učestvuje u regulisanju krvnog pritiska, pulsa, metabolizma i drugih procesa važnih za rad srca i krvnih sudova.

Poremećaj tog ritma može uticati na aktivnost simpatičkog nervnog sistema i druge mehanizme koji učestvuju u odgovoru organizma na stres. Kao mogući posrednici razmatraju se i poremećaji funkcije krvnih sudova i oksidativni stres, ali studija nije bila osmišljena tako da utvrdi tačan biološki mehanizam.

Istraživači su zatim proverili da li se veća izloženost noćnom svetlu povezuje i sa kasnijim kardiovaskularnim događajima. Za taj deo analize korišćeni su podaci više od 73.000 ljudi, koji su praćeni približno osam do deset godina.

U poređenju sa ljudima koji tokom noći nisu bili izloženi svetlosti jačoj od tri luksa, osobe sa najvećom izloženošću imale su 29 odsto veći relativni rizik od srčane slabosti, 15 odsto veći rizik od atrijalne fibrilacije, 24 odsto veći rizik od infarkta i 33 odsto veći rizik od moždanog udara. Rizik od smrti usled kardiovaskularnih bolesti bio je veći za 26 odsto.

Ovi procenti predstavljaju relativno povećanje rizika u posmatranoj populaciji i ne znače da će osoba koja spava uz svetlo nužno razviti neku od ovih bolesti.

Reč je o opservacionoj studiji, što znači da su istraživači pratili navike i zdravstvene ishode učesnika, bez menjanja uslova u kojima su živeli. Zbog toga rezultati mogu da pokažu povezanost, ali ne i da dokažu da je upravo noćno svetlo izazvalo promene na srcu ili kasnije kardiovaskularne događaje. Autori su u analizama uzeli u obzir veliki broj faktora koji bi mogli da utiču na rezultate, uključujući godine, pol, telesnu masu, fizičku aktivnost, pušenje, konzumiranje alkohola, ishranu, hipertenziju, dijabetes, poremećaje masnoća u krvi, bolesti bubrega, zagađenje vazduha, godišnje doba i dnevnu izloženost svetlosti.

Ipak, nije moguće isključiti sve druge uticaje. Ljudi koji su noću više izloženi svetlosti mogu se razlikovati i po drugim životnim navikama ili uslovima okruženja koji nisu u potpunosti obuhvaćeni istraživanjem.

Sedam dana

Postoje i druga ograničenja. Izloženost svetlosti merena je tokom samo sedam dana, pa ti podaci ne moraju savršeno predstavljati navike tokom više godina. Senzori nisu beležili ni talasne dužine svetlosti, iako različite vrste svetlosti mogu različito uticati na biološki ritam.

Pored toga, gotovo 98 odsto učesnika u delu studije sa magnetnom rezonancom bilo je bele puti, dok su učesnici britanske biobanke u proseku zdraviji od opšte populacije. Rezultati zato ne moraju podjednako da se odnose na sve grupe stanovništva. Iz glavne analize isključeni su i ljudi koji rade noćne smene.

Uprkos tim ograničenjima, istraživanje je značajno jer je na velikom broju ljudi povezalo individualno izmerenu izloženost svetlosti tokom noći sa veoma detaljnim snimcima građe i funkcije srca.

U propratnom stručnom osvrtu uz studiju ukazano je i na jednostavne načine smanjivanja nepotrebnog osvetljenja tokom noći, poput zavesa koje dobro zamračuju prostoriju, prigušenog svetla toplijih nijansi uveče i gašenja ili prekrivanja svetlećih indikatora na elektronskim uređajima.

Takve mere ne predstavljaju terapiju niti studija pokazuje da će spavanje u potpuno mračnoj prostoriji sprečiti infarkt, moždani udar ili srčanu slabost. Njeni rezultati, međutim, ukazuju da količina svetlosti kojoj je čovek izložen tokom noći možda nije beznačajna za kardiovaskularno zdravlje.

Kod ljudi sa najvećom izloženošću noćnom svetlu zabeležene su i promene u građi i funkciji srca i veći rizik od kasnijih kardiovaskularnih događaja. Da li je samo svetlo jedan od uzroka tih promena i da li bi njegovo smanjenje moglo da umanji rizik, tek treba da pokažu buduća istraživanja.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)