Virus šamonda prvi put zarazio čoveka, pacijent preminuo: Evo šta naučnici misle o opasnosti po javno zdravlje

Virus šamonda (SHAV) prvi put je otkriven kod ljudi. Ova bolest dosad je pogađala isključivo životinje, a prvi pacijent zaražen ovim virusom preminuo je početkom oktobra, objavio je Evropski centar za sprečavanje i kontrolu bolesti (ECDC).

Pacijent se lečio od teške bolesti i bio je podložniji infekcijama i komplikacijama u poređenju sa opštom populacijom, navodi se. Istraga o tome da li je virus izazvao smrt pacijenta ili joj doprineo, kao i o načinu na koji je došlo do zaražavanja, još je u toku.

Preporučujemo

Infekcija kod čoveka usledila je nakon što je SHAV u leto 2026. godine prvi put registrovan kod domaćih životinja u Evropi. Kod životinja su klinički znaci prijavljivani od juna, a virus je identifikovan krajem jula. Od tada je potvrđen kod domaćih životinja u Austriji, Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Irskoj, Italiji, Lihtenštajnu, Luksemburgu, Holandiji, Portugalu, Španiji i Švajcarskoj, kao i na ostrvu Džersi. SHAV je ranije registrovan kod životinja u zemljama van Evrope.

SHAV se među životinjama uobičajeno širi ubodom zaraženih mušica (roda Culicoides), ali konkretna vrsta mušice koja je posredovala u prenosu u ovom slučaju još nije utvrđena. U Evropi su ove mušice uglavnom najaktivnije od proleća do jeseni, s tim što se sezonska aktivnost razlikuje u zavisnosti od vrste, lokacije i vremenskih prilika, naveo je ECDC.

- Virus Šamonda je prvi put identifikovan kod goveda u Nigeriji 1960-ih godina. Od tada je zabeležen i u drugim područjima širom tropskih krajeva i ranije se smatralo da pogađa isključivo goveda. U Evropi je prvi put otkriven u junu ove godine, gde je doveden u vezu sa dijarejom, povišenom temperaturom, letargijom i značajnim, ali reverzibilnim padom proizvodnje mleka kod goveda u istočnoj Francuskoj. Nakon ovog prvog nalaza ubrzo su usledila nova otkrivanja kod stoke i u drugim delovima Evrope, uključujući Švajcarsku, Nemačku, Austriju, Belgiju, Holandiju, Luksemburg, Lihtenštajn, Portugal, Španiju, Italiju i Džersi u avgustu ove godine – rekla je za Science Media Center prof. dr Heder Ferguson (Heather Ferguson), profesorka ekologije zaraznih bolesti na Univerzitetu u Glazgovu.

Ona dodaje da je ovaj virus srodan virusu šmalenberg, koji je prvi put otkriven u Velikoj Britaniji 2012. godine i od tada je izazivao lokalna žarišta širom Ujedinjenog Kraljevstva, uključujući i Škotsku.

- Ovaj tragičan slučaj pacijenta koji je preminuo nakon zaraze virusom šamonda ukazuje na do sada nepoznat potencijal njegovog prenosa na ljude, uključujući i mogućnost izazivanja teških posledica pod specifičnim okolnostima. Iako ovo izaziva zabrinutost, treba naglasiti da potvrda smrtnog ishoda povezanog sa virusom šamonda verovatno predstavlja izuzetno netipičan ishod. Obolela osoba je imala teško narušen imunitet (bila je teško imunokompromitovana), pa rizici za druge osobe bez sličnog teškog poremećaja imuniteta mogu biti znatno niži. Uprkos širokoj rasprostranjenosti virusa šamonda među stokom širom Evrope i u tropskim regionima, i dalje nema drugih dokaza o infekciji kod ljudi ili teškim ishodima bolesti – rekla je prof. dr Ferguson i dodala:

- Situacija će svakako morati da se prati veoma pažljivo, uključujući i testiranje na infekciju kod ljudi koji ne ispoljavaju simptome, kako bi se utvrdilo da li postoji širi prenos među ljudima. Međutim, u ovom trenutku bilo bi preuranjeno pretpostaviti da će ovaj virus predstavljati veliki rizik po javno zdravlje. Jednostavno još nemamo dovoljno informacija da bismo doneli takav zaključak.

Dalja istraživanja i nadzor biće ključni za razumevanje rizika koje nosi virus šamonda i načina na koje se oni mogu efikasno otkriti i sprečiti, naglasila je ona.

- Svaka nova infekcija koja pogađa poljoprivredu i domaće životinje sama po sebi svakako nije dobra vest, budući da se ovaj sektor već suočava sa izazovima u mnogim delovima Evrope. Slučajevi kod ljudi će verovatno biti retki, jer bismo ih videli znatno više s obzirom na to koliko je ovaj virus rasprostranjen među životinjama i na aktivnost mušica tokom godine. Ako infekcije i postoje, velika većina je verovatno blaga ili prolazi potpuno neprimećeno. Ipak, svaki pojedinačni slučaj podseća nas na to da nismo izolovani. Ovo pokazuje da nadzor i sposobnost proučavanja ovih virusa ostaju od ključnog značaja i da se te veštine moraju očuvati – rekao je prof. dr Alen Kol (Alain Kohl), profesor virusologije i novih zaraznih bolesti na Fakultetu za tropsku medicinu u Liverpulu (LSTM).

Prof. dr Tom Solomon (Tom Solomon), direktor Instituta za pandemije i Istraživačke jedinice NIHR za zaštitu zdravlja u oblasti novih i zoonotskih infekcija pri Univerzitetu u Liverpulu, izjavio je da je slučaj iz Francuske „očigledno tragičan slučaj za samog pacijenta i veoma tužna vest za njegovu porodicu“.

- Čini se da je virus šamonda možda doprineo bolesti pacijenta, mada su istrage u toku kako bi se utvrdila njegova tačna uloga. Rizik za opštu populaciju i dalje ostaje veoma nizak. Rizik za širu javnost deluje veoma nisko iz nekoliko razloga. Virus šamonda već dugi niz godina cirkuliše među životinjama, naročito govedima, ali i ovcama, kozama, konjima i alpakama, a ovo je ipak prva prepoznata infekcija kod čoveka. To ukazuje na to da je prenos na ljude izuzetno redak. Takođe znamo da je ovaj pacijent bio teško imunokompromitovan, što ga je verovatno učinilo posebno ranjivim na infekciju koja kod ljudi inače ne bi izazvala ozbiljnu bolest. Međutim, pošto je ovo prvi zabeleženi slučaj kod ljudi, još mnogo toga ne znamo. Ne znamo da li zdrave osobe mogu da se zaraze bez pojave simptoma, koje bi simptome virus inače mogao da izazove, niti koliko često bi mogao da dovede do teške bolesti – rekao je on.

(Telegraf Nauka/ECDC/Science Media Center)