Šta se dešava u organizmu nakon šoljice kafe: Naučnica Ema otkrila 7 iznenađujućih posledica

Za mnoge ljude dan počinje šoljicom kafe, napitka koji im pomaže da se razbude i lakše usredsrede na svakodnevne obaveze. Međutim, njeno delovanje ne svodi se samo na budnost i koncentraciju. Naučnici otkrivaju da sastojci kafe utiču na brojne procese u organizmu, od varenja i rada creva do dejstva pojedinih lekova, nivoa holesterola i iskorišćavanja važnih hranljivih materija. Neke od ovih promena mogu se javiti čak i kada pijemo kafu bez kofeina, piše SciTech Daily.

Kafa sadrži stotine biološki aktivnih jedinjenja, među kojima su polifenoli i hlorogenske kiseline. Njihovo delovanje nije uvek isto, a reakcije mogu zavisiti od količine popijenog napitka, zdravstvenog stanja i individualne osetljivosti.

Naučnica Ema Beket sa Australijskog katoličkog univerziteta u tekstu za SciTech Daily izdvojila je sedam manje poznatih efekata kafe. Neki mogu biti korisni, dok drugi zahtevaju oprez, naročito kod osoba koje imaju određene zdravstvene probleme ili redovno uzimaju lekove.

Odlazak u toalet i očni pritisak

Jedna od neobičnijih reakcija jeste potreba za odlaskom u toalet ubrzo nakon ispijanja kafe. Prema jednom istraživanju, približno tri od deset osoba osete potrebu za pražnjenjem creva nedugo pošto popiju ovaj napitak.

Zanimljivo je da se to dešava i posle kafe bez kofeina, što ukazuje na to da kofein nije jedini sastojak koji podstiče rad creva. Važnu ulogu može imati i doba dana, jer je debelo crevo prirodno aktivnije ujutru, kada većina ljudi pije prvu kafu. Mleko i određeni zaslađivači takođe mogu pojačati ovu reakciju, posebno kod osoba koje teško vare laktozu ili su osetljive na pojedine zamene za šećer.

Kafa može pogoršati i gastroezofagealni refluks, odnosno vraćanje želudačne kiseline u jednjak. Ovo stanje najčešće izaziva gorušicu, ali može biti praćeno i kašljem, promuklošću ili nadražajem grla. Ipak, ne reaguje svako jednako, pa mnogi ljudi sa refluksom mogu da piju kafu bez izraženijih tegoba.

Kod pojedinih osoba kofein može privremeno povećati očni pritisak, što je posebno važno za ljude koji imaju glaukom ili već povišen pritisak unutar oka. Zbog toga im lekar ponekad može preporučiti da ograniče njegov unos.

Postoji i neobičan poremećaj rada Eustahijeve tube, kanala koji povezuje srednje uvo sa zadnjim delom nosa. Kada ovaj kanal ostane neuobičajeno otvoren, osoba može preglasno da čuje sopstveni glas ili disanje. Osobama sa ovim problemom ponekad se preporučuje smanjenje unosa kofeina i dovoljno tečnosti, jer dehidratacija može pogoršati simptome. Međutim, nema dovoljno dokaza da kafa sama po sebi izaziva ovaj poremećaj.

Posebno složen je njen odnos sa migrenom. Kod nekih ljudi kofein može ublažiti glavobolju, dok kod drugih prevelike količine ili naglo smanjenje uobičajenog unosa kofeina mogu izazvati napad. Zato je važna i navika organizma na određenu dnevnu količinu.

Mešanje s lekovima

Manje je poznato da kafa može uticati i na delovanje pojedinih lekova. Neki njeni sastojci menjaju brzinu apsorpcije ili razgradnje lekovitih supstanci, što može oslabiti ili pojačati njihovo dejstvo.

Na primer, ispijanje kafe neposredno uz levotiroksin, lek za nadoknadu hormona štitaste žlezde, može smanjiti njegovu apsorpciju. Slično važi i za alendronat, koji se koristi u lečenju osteoporoze. Zbog toga je važno pridržavati se uputstava o vremenu uzimanja terapije.

Kofein može uticati i na koncentraciju klozapina, leka koji se propisuje kod određenih psihijatrijskih oboljenja. S druge strane, antibiotik ciprofloksacin može usporiti razgradnju kofeina, zbog čega njegovo dejstvo traje duže nego obično.

Osobe koje redovno koriste lekove zato bi trebalo da provere da li kafa utiče na njihovu terapiju. Kod nekih preparata dovoljan je odgovarajući razmak između uzimanja leka i ispijanja napitka, dok kod drugih može biti potrebno smanjenje ukupnog unosa kofeina.

Kafa može uticati i na nivo masnoća u krvi. Sadrži prirodna jedinjenja poznata kao diterpeni, među kojima su kafestol i kahveol. Istraživanja pokazuju da ove materije mogu povećati ukupni i LDL holesterol, čije su povišene vrednosti povezane sa većim rizikom od bolesti srca i krvnih sudova.

Međutim, u pojedinim kratkotrajnim istraživanjima zabeleženo je i smanjenje lipoproteina(a), posebne čestice koja prenosi masnoće kroz krv i čija visoka koncentracija predstavlja dodatni faktor rizika za bolesti srca i krvnih sudova.

Drugi sastojci, poput hlorogenskih kiselina, mogu povoljno uticati na krvne sudove, a u nekim studijama povezani su i sa blagim snižavanjem krvnog pritiska. Zato se uticaj kafe na zdravlje srca ne može jednostavno opisati kao isključivo koristan ili štetan.

Crevne bakterije

Zanimljiva je i njena povezanost sa crevnim bakterijama. Deo hlorogenskih kiselina ne apsorbuje se u tankom crevu, već dospeva u debelo, gde ih bakterije razgrađuju u druga jedinjenja.

Sličan proces odvija se i sa pojedinim složenim ugljenim hidratima i melanoidinima, materijama koje nastaju tokom prženja kafe. Određene crevne bakterije mogu da ih razgrađuju i koriste.

Manja istraživanja na ljudima ukazuju na mogućnost da redovno ispijanje kafe menja sastav crevne mikrobiote, zajednice mikroorganizama važnih za varenje i druge funkcije organizma. Ipak, dokazi su još ograničeni, pa je prerano tvrditi da kafa ima pouzdano prebiotičko dejstvo.

Još jedan manje poznat efekat odnosi se na iskorišćavanje gvožđa iz hrane. Ako se pije tokom obroka, kafa može znatno smanjiti apsorpciju nehemskog gvožđa, koje se uglavnom nalazi u namirnicama biljnog porekla.

Za to nisu prvenstveno odgovorni kofein, već polifenoli, koji se u sistemu za varenje vezuju za gvožđe i otežavaju njegovo iskorišćavanje.

Ovaj efekat posebno je važan za osobe koje imaju manjak gvožđa ili se pretežno hrane biljnim namirnicama. Njima može koristiti da kafu ne piju neposredno uz obrok bogat ovim mineralom, već da naprave odgovarajući razmak.

Na kraju, kafa može podstaći određene procese varenja čak i kada nema hrane koju treba razgraditi. Istraživanja pokazuju da može podstaći pankreas da luči tripsin, enzim koji učestvuje u varenju proteina.

Primećeno je i da kafa utiče na pojedine hormone povezane sa glađu i sitošću, ali rezultati istraživanja nisu ujednačeni. Zato još nije jasno da li i u kojoj meri ovaj napitak utiče na količinu hrane koju ljudi tokom dana pojedu.

Ovih sedam efekata pokazuje da kafa deluje na organizam mnogo složenije nego što se obično misli. Njene brojne sastojke naučnici i dalje proučavaju, a njihov uticaj može biti različit od osobe do osobe. Zato je, osim količine koju pijemo, važno uzeti u obzir zdravstveno stanje, lekove koje koristimo i način na koji naše telo reaguje na ovaj popularni napitak.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)