Ukupan kvalitet ishrane je od ključnog značaja za zdravlje srca

Novo naučno saopštenje Američkog koledža za kardiologiju naglašava ishranu okrenutu biljkama, ograničavanje visokoprerađene hrane i integraciju ishrane u zdravstvenu zaštitu radi prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti.

Zdrav, balansiran dijetetski obrazac, koji nije fokusiran na pojedinačne nutrijente ili namirnice, ključan je za očuvanje zdravlja srca, kaže se u saopštenju Američkog koledža za kardiologiju.

Preporučujemo

Ishrana treba da obuhvata minimalno prerađene namirnice na biljnoj bazi i zdrave masti i proteine, uz ograničavanje namirnica bogatih rafinisanim ugljenim hidratima, dodatim šećerima, natrijumom ili nezdravim mastima, kao i visokoprerađene namirnica lošeg nutritivnog kvaliteta.

„Nezadovoljavajuća ishrana je ključni faktor rizika za kardiovaskularne bolesti, a izmene u ishrani i načinu života uveliko se smatraju bitnim za primarnu i za sekundarnu prevenciju“, kažu autori.

„Međutim, koncept ishrane ‘zdrave za srce’ je tokom vremena evoluirao od pristupa usredsređenih na nutrijente ka više holističkim strategijama na bazi namirnica i obrazaca koje bolje odražavaju napredak u razumevanju složenog odnosa između ishrane i kardiometaboličkog zdravlja“.

U poslednje vreme, preporuke su se pomerile od pojedinačnih nutrijenata ka ukupnim obrascima ishrane, sa jakim dokazima u prilog različitih zdravih dijetetskih obrazaca, uključujući mediteransku ishranu i dijetetske pristupe za zaustavljanje hipertenzije. Ovi obrasci generalno naglašavaju povrće, voće, integralne žitarice, orašaste plodove, mahunarke, zdrave izvore proteina i nezasićene masti radi smanjenja rizika od kardiovaskularne bolesti.

Saopštenje Koledža za kardiologiju razmatra aktuelne dokaze o ishrani i kardiovaskularnom zdravlju, uključujući makronutrijente, mikronutrijente, obrasce ishrane, ultraprerađenu hranu i nove intervencije na bazi ishrane, i daje preporuke o uključivanju hrane i zdravlja u razgovore između lekara i pacijenata o prevenciji i lečenju srčanih bolesti.

Ishrana i nutricija imaju centralnu ulogu u prevenciji i lečenju kardiovaskularno-bubrežno-metaboličkog sindroma, koji obuhvata povezana stanja kao što su kardiovaskularna bolest, dijabetes, gojaznost i hronična bubrežna bolest, sa naglaskom na obrascima ishrane okrenutim biljkama, manjem unosu natrijuma i ograničavanju visokoprerađene hrane lošeg nutritivnog kvaliteta.

Pristup zdravoj hrani, njena cena i drugi društveni faktori zdravlja značajno utiču na kvalitet ishrane. Prehrambenu sigurnost treba razmatrati iz četiri aspekta: raspoloživost, cena, dostupnost i iskorišćenost hranljivih namirnica.

Kardiovaskularni rizik manje zavisi od procenta konzumiranih ugljenih hidrata, masti ili proteina, a više od ukupnog kvaliteta ishrane, izvora hrane i stepena prerade.

Aktuelni dokazi podržavaju zamenu zasićenih masti nezasićenim mastima, naročito iz izvora kao što su tečna biljna ulja, orašasti plodovi, semenke i riba, i davanje prioriteta integralnim žitaricama i drugim namirnicama sa visokim sadržajem vlakana. Namirnice bogate zasićenim mastima, rafinisanim ugljenim hidratima i dodatim šećerima trebalo bi ograničiti.

Birajte napitke koji podržavaju kardiovaskularno zdravlje, dajući prioritet vodi i drugim napicima bez šećera i ograničavajući zašećerene napitke. Umerena konzumacija kafe ili čaja može biti deo zdravog obrasca ishrane. Konzumaciju alkohola treba generalno ograničiti ili izbegavati.

Agonisti receptora GLP-1 mogu da dovedu do značajnog gubitka težine i do kardiovaskularnih koristi, ali visokokvalitetna ishrana, bogata hranljivim materijama, ostaje važna tokom terapije. Adekvatan unos proteina, vlakana, vitamina i minerala je bitan za očuvanje sveukupnog zdravlja i sprečavanje nutritivnih deficita.

Programi hrane kao leka, koji obezbeđuju hranu bogatu nutrijentima kao kliničke intervencije, mogu poboljšati kvalitet ishrane, sa sve više dokaza o koristima za kliničke ishode. Uspešna primena će zahtevati integraciju ovih programa u zdravstvene sisteme i razvoj održivih pristupa u različitim situacijama.

„Na kraju krajeva, ishrana zdrava za srce ne znači fokusiranje na jedan nutrijent ili namirnicu niti praćenje najnovijeg dijetetskog trenda. Najvažniji je ukupan kvalitet ishrane – dosledan obrazac zdravih izbora hrane koji podržava kardiometaboličko zdravlje i koji je održiv tokom vremena“, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)