Od ove bolesti pati 1,4 milijarde ljudi: Život pacijenata zavisi od jedne njihove navike

Hipertenzija često dugo protiče bez jasnih simptoma, ali povišen krvni pritisak vremenom može da ošteti krvne sudove i organe i poveća rizik od srčanog i moždanog udara, srčane slabosti i drugih kardiovaskularnih bolesti. Lekovi mogu značajno da smanje taj rizik, ali novo istraživanje pokazuje da njihova zaštitna korist u velikoj meri zavisi od toga koliko se dosledno uzimaju, navodi SciTech Daily.

Procenjuje se da oko 1,4 milijarde ljudi između 30 i 79 godina širom sveta ima hipertenziju. Uprkos tome što postoje efikasne terapije, približno polovina pacijenata ne uzima propisane lekove onako kako je preporučeno.

Preporučujemo

Problem je posebno složen zato što visok krvni pritisak često protiče bez simptoma. Osoba može da se oseća sasvim dobro iako vrednosti pritiska nisu odgovarajuće kontrolisane, pa posledice neredovnog uzimanja terapije najčešće nisu odmah uočljive.

Istraživači su zato pokušali preciznije da utvrde u kojoj meri redovnost uzimanja antihipertenzivne terapije utiče na njenu sposobnost da zaštiti srce i krvne sudove.

Analizirani su podaci 91.339 učesnika iz devet randomizovanih kliničkih ispitivanja, u kojima je antihipertenzivna terapija poređena sa placebom ili manje intenzivnim režimom lečenja.

Učesnici koji su uzimali najmanje 80 odsto propisane terapije svrstani su u grupu sa većom doslednošću, dok su oni koji su uzimali manje od 80 odsto pripadali grupi sa slabijim pridržavanjem terapije.

Rezultati su pokazali da se redovnost uzimanja lekova s vremenom smanjivala čak i među učesnicima kliničkih ispitivanja, koji su obično pod pažljivijim nadzorom nego pacijenti u svakodnevnoj praksi. Tokom prve godine 88 odsto učesnika uzimalo je najmanje 80 odsto propisane terapije, dok je posle pet godina njihov udeo pao na 79 odsto.

Razlika se odrazila i na vrednosti krvnog pritiska.

Kod pacijenata koji su se doslednije pridržavali terapije, intenzivniji antihipertenzivni tretman doveo je do smanjenja sistolnog krvnog pritiska za 5,2 milimetra živinog stuba u odnosu na uporedni režim. Među onima koji terapiju nisu uzimali tako redovno razlika je iznosila 3,0 mmHg.

Foto: Shutterstock

Sistolni pritisak predstavlja prvu, višu vrednost prilikom merenja krvnog pritiska i pokazuje pritisak u arterijama u trenutku kada se srce kontrahuje. Nekoliko milimetara živinog stuba može delovati kao mala razlika, ali i relativno skromno prosečno smanjenje krvnog pritiska može imati značaj za prevenciju kardiovaskularnih komplikacija na nivou velike populacije.

Još značajnija razlika uočena je kada su istraživači analizirali ozbiljne kardiovaskularne ishode, među kojima su moždani udar, infarkt miokarda, ishemijska bolest srca i srčana slabost koja je dovela do hospitalizacije ili smrti.

Kod učesnika koji su uzimali najmanje 80 odsto terapije, antihipertenzivno lečenje bilo je povezano sa 11 odsto manjom učestalošću ovih ishoda u poređenju sa alternativnim režimom. U grupi koja je terapiju uzimala manje redovno nije utvrđeno statistički značajno smanjenje.

Nalazi pokazuju da korist od antihipertenzivne terapije u velikoj meri zavisi i od toga koliko se dosledno primenjuje tokom dužeg perioda.

To, međutim, ne znači da će jedna slučajno propuštena doza poništiti dejstvo terapije ili automatski povećati rizik od srčanog ili moždanog udara. Rezultati se odnose na dugoročni obrazac uzimanja lekova, a ne na posledice pojedinačno propuštene doze.

Razlozi zbog kojih se pacijenti ne pridržavaju terapije mogu biti veoma različiti. Neželjena dejstva, složen raspored uzimanja više lekova, troškovi, zaboravnost i nedoumica da li je dugotrajno lečenje zaista potrebno samo su neki od njih.

Kod hipertenzije je dodatni problem to što se korist od terapije najčešće ne oseća neposredno. Kada nema tegoba, pacijentu može biti teško da svakodnevno uzimanje leka poveže sa konkretnom korišću. Cilj terapije, međutim, jeste da tokom godina smanji verovatnoću ozbiljnih komplikacija.

Zbog toga stručnjaci naglašavaju da procena pridržavanja terapije treba da bude sastavni deo kontrole hipertenzije, naročito kada se krvni pritisak uprkos propisanim lekovima ne smanjuje koliko se očekuje.

Pre nego što se zaključi da terapija nije dovoljno efikasna i uvedu dodatni lekovi, važno je utvrditi postoje li prepreke zbog kojih se postojeća terapija ne uzima redovno.

Jedno od mogućih rešenja jeste pojednostavljivanje režima lečenja. Kod određenih pacijenata više aktivnih supstanci može se kombinovati u jednoj tableti, čime se smanjuje broj lekova koje je potrebno uzeti tokom dana. Duže delujući lekovi takođe mogu pružiti stabilnije dejstvo, ali izbor terapije uvek zavisi od zdravstvenog stanja i potreba konkretnog pacijenta.

Jednako je važan otvoren razgovor sa lekarom o razlozima zbog kojih je terapiju teško pratiti. Neželjena dejstva, cena leka ili komplikovan režim uzimanja nisu razlozi zbog kojih bi pacijent trebalo samostalno da prekine lečenje, već pitanja o kojima treba razgovarati kako bi se pronašlo odgovarajuće rešenje.

Istraživanje ne dovodi u pitanje efikasnost lekova za snižavanje krvnog pritiska. Naprotiv, pokazuje da njihova sposobnost da spreče ozbiljne posledice hipertenzije zavisi ne samo od izbora odgovarajuće terapije, već i od toga koliko se dosledno primenjuje tokom vremena.

Za milione ljudi koji svakodnevno uzimaju antihipertenzivne lekove poruka je jasna – dugoročna zaštita srca i krvnih sudova ne zavisi samo od toga koji je lek propisan, već i od redovnosti njegove primene.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)