Kako vežbanje menja našu percepciju vremena?

Zamislite da ste u teretani i da vam se čini kao da vreme polako protiče, dok minutaža na satu neprestano odmiče. Nije samo do dosade ili onog ko neprekidno priča na telefonu kraj vas – nauka sada pokazuje da tokom određenih vrsta fizičke aktivnosti naš mozak zaista percipira vreme drugačije.

Nedavna studija objavljena u uglednom časopisu Brain and Behavior donosi zapanjujuće rezultate: dok vozite stacionarni bicikl, subjektivni osećaj trajanja intervala se skraćuje za čak 8-9%, odnosno vreme izgleda kao da protiče sporije nego što je stvarno, piše Popular mechanics.

Preporučujemo

Istraživanje su sproveli tim naučnika iz Holandije i Engleske, stručnjaci za sportsku psihologiju, sa ciljem da razjasne kako vežbanje utiče na percepciju vremena. U eksperimentu je učestvovalo 33 ispitanika koji su vozili na stacionarnom biciklu stazu dugu 4000 metara u tri različita režima: sami, protiv virtuelnog protivnika (kao u video-igri) i u aktivnoj trci protiv pravog protivnika. Tokom vožnje, na više definisanih tačaka, od njih je traženo da procene interval od 30 sekundi.

Rezultat je bio dosledan i iznenađujući: svi učesnici su verovali da je 30 sekundi trajalo kraće nego u stvarnosti, tačnije za oko 8 do 9 procenata manje.

- Nezavisno od toga da li su učesnici vozili sami ili u konkurenciji, ili od trenutka u okviru trke, njihova percepcija vremena nije se značajno menjalac - zaključili su autori studije.

Ovakav zaključak ukazuje na to da intenzitet takmičenja i dodatni napor nisu ključni faktori za ovu specifičnu promenu u doživljaju vremena.

Ovo otkriće ima važne implikacije za trenere i sportiste koji se oslanjaju na precizno tempiranje i samoregulaciju tokom nastupa. Majkl Felps, jedan od najvećih plivača svih vremena, poznat je po svojoj sposobnosti da vizualizuje svaki deo trke i kontroliše svaki pokret do najsitnijeg detalja, gde i mali pomak u vremenu može odlučiti između zlata i poraza.

- Tačno merenje vremena i percepcija sopstvenog ritma predstavljaju složen spoj bioloških i psiholoških procesa, koji su ključni za uspeh na najvišem nivou sporta - ističu autori.

Zanimljivo je i da fiziološke promene koje telo doživljava tokom vežbanja – od povećanog otkucaja srca do povećane respiracije – mogu doprineti izobličenju percepcije vremena. Mozak je suočen sa mnoštvom stimulusa, pa je njegovo interno merenje sekundi i minuta prilagođeno kako bi pomoglo sportisti da održi optimalan ritam, ali i da sačuva energiju.

Istraživači predlažu da buduća istraživanja uključe nove tehnologije poput kontrolisanog osvetljenja i taktilnih signala kako bi se dodatno optimizovala pažnja i preciznost percepcije vremena.

- Korišćenje spoljašnjih stimulusa može pomoći sportistima da ostanu u takozvanoj ‘aktivnoj zoni’, izbegavajući mentalnu zamku dosade i disfunkcionalnog tempiranja - navode naučnici.

Iako je studija mala i sa ograničenim brojem učesnika, njeni nalazi su značajan doprinos oblasti sportske psihologije i otvaraju nove mogućnosti za rad na razumevanju kako ljudski mozak obrađuje vreme u situacijama visokog fizičkog napora.

Na kraju, važno je naglasiti da percepcija vremena nije fiksna, već fluidna i podložna različitim unutrašnjim i spoljnim uticajima. Sledeći put kada budete u teretani i budete imali osećaj da vreme “stane”, setite se da je to ne samo vaša subjektivna impresija, već i dokaz složenih procesa koje telo i mozak neprestano prilagođavaju u cilju boljeg upravljanja energijom i performansama.

(Telegraf Nauka / Popular mechanics)