Tehnologija vakcina protiv kovida može ograničiti oštećenja koja izaziva zmijski otrov

Ista tehnologija koja se koristi u vakcinama protiv kovida mogla bi pomoći u prevenciji oštećenja mišića usled zmijskih ujeda.

Naučnici sa engleskog Univerziteta u Redingu i Tehničkog univerziteta u Danskoj testirali su da li se mRNK tehnologija može koristiti za zaštitu od oštećenja izazvanih otrovom zmije Bothrops asper, koja živi u Centralnoj i Južnoj Americi. Otrov ove zmije uništava mišićno tkivo, često ostavljajući žrtve sa trajnim invaliditetom čak i nakon standardnog lečenja.

Preporučujemo

Istraživači su umotali specifične mRNK molekule u malene čestice masti koje, kad se ubrizgaju u mišić, uče ćelije da proizvode zaštitna antitela, što sprečava oštećenje od otrova. Ovaj tretman bi mogao značajno ograničiti povrede i uticaje izazvane zmijskim ujedima, koji ubiju oko 140.000 ljudi širom sveta i izazovu 400.000 trajnih invaliditeta svake godine.

„Prvi put smo pokazali da mRNK tehnologija može zaštititi mišićno tkivo od oštećenja izazvanih zmijskim otrovom. To otvara potpuno nov put za tretiranje zmijskih ujeda, posebno lokalnih povreda koje trenutni protivotrovi ne mogu da spreče“, kažu istraživači.

„Testirali smo ovaj tretman na zmijskom otrovu, ali bi ova tehnologija mogla biti još korisnija za druga stanja u kojima toksini postepeno izazivaju oštećenje. Na primer, mogla bi pomoći u blokiranju štetnih toksina koje proizvode bakterije tokom infekcija“.

Trenutni protivotrovi dobro deluju protiv toksina u krvotoku, ali teško dolaze do oštećenog mišićnog tkiva oko mesta ujeda. U laboratorijskim testovima sa ljudskim mišićnim ćelijama, novi tretman je smanjio oštećenje izazvano i jednim toksinom i čitavim otrovom.

Zaštitna antitela pojavila su se u roku od 12–24 sata nakon mRNK injekcije. Kod miševa je jedna injekcija mRNK zaštitila mišićno tkivo od povrede izazvane toksinom kad je data 48 sati pre izlaganja otrovu.

Tretman je smanjio ključne znakove mišićnog oštećenja. Miševi koji su primili mRNK tretman pre izlaganja toksinu imali su niže nivoe enzima kao što su kreatin kinaza i laktatna dehidrogenaza, koji se oslobađaju kad dođe do oštećenja mišića. Tretman je takođe sačuvao zdravu mišićnu strukturu.

Istraživači kažu da njihov pristup može delovati uporedo sa tradicionalnim protivotrovima. Standardni tretmani neutrališu toksine u krvi, dok bi antitela dostavljena putem mRNK mogla zaštititi lokalna tkiva do kojih protivotrovi ne mogu doći.

Takođe, treba prevazići razne izazove pre nego što bi novi tretman mogao da pomogne pacijentima. Antitelima su potrebni sati da se razviju i tretman trenutno deluje samo na jedan toksin. Buduće verzije moraju da štite od više komponenti otrova. Skladištenje u udaljenim oblastima bez hlađenja takođe predstavlja problem.

„Sad moramo proširiti ovaj pristup da cilja više toksina, rešiti izazove skladištenja u ruralnim oblastima i obezbediti bržu proizvodnju antitela u tkivima. Potencijal za smanjenje invaliditeta među žrtvama zmijskih ujeda je značajan“, kažu istraživači.

U planu su razvoj tretmana koji ciljaju dodatne toksine i testiranje da li pristup deluje kad se primeni nakon ujeda.

(Telegraf Nauka/Phys.org)